Васпитна група: мешовита група „Лане“
Доња Расовача
Васпитач: Сандра Тошић
Време трајања пројекта: 17.10. 2022. до 30.12.2022
Играјући се са децом у дворишту, наишли смо на поломљену гранчицу са лишћем. То је код деце изазвало зачудност. „Зашто је пала гранчица?“ П.Ј.
„Зашто још увек има лишће?“ М.Д. „Али зашто није више на дрвету?“ Н.Н
Видевши велику заинтересованост деце за ову тему, узела сам гранчицу и унела је у радну собу, како би могли да наставимо истраживање на ову тему.
Затим смо са децом радили истраживање „Шта би они све хтели да сазнају на ову тему?“ Направили смо ЗЖН табелу децу је највише интересовало „Шта лишће ради у шуми кад је зима?“ ,М.Д. „Зашто је тако лако, па га одува ветар?“ В.М. „Зашто мења боју?“ С.Ј.
Пратећи велико интересовање деце направила сам повод за почетак пројекта „Хватач снова“ од природног и вештачког лишћа.
Деца су се укључила доносећи различито лишће, сакупљено у дворишту школе а и лишће које су са родитељима сакупили код куће.
„Сада ћемо много лепше спавати“ Ј.П. „Хватач снова чува наше снове“ М.Д. „Имам исти овакав у соби“ П.Ј.
Деца су одушевљено учествовала у изради све време, договорили смо се на крају да хватач снова оставимо у нашој радној соби, како би нас инспирисао што више.
Пројекат смо отворили 17. 10.2022. Оформили смо почетни пано и позвали родитеље да чујемо њихове предлоге и сугестије. Маме и тате су нам поручили да је тема јако лепа, да што више времена проводимо вани, да користимо све природне ресурсе и да ће нам радо изаћи у сусрет. Охрабрени позитивним реакцијама родитеља започели смо наше истраживање.
Кад год би нам време дозволило били смо напољу тражећи нове изазове, нови подстицај за учење и истраживање, нама „зачудне ситуације“.
Украсили смо нашу радну собу различитим лишћем, ставили лишће на прозоре, урадили прве „колаже“ и изложили их. Једног дана Вила Јасенка нам је донела јесен у соби ...
„Добро нам дошла драга наша вило,
дуго те, дуго није било,
донеси нам сад плодове слатке
јесење воће и поврће
ми ти пишемо риме кратке“
Посветили смо се уређењу нашег простора у духу пројекта. Родитељи су нам правили и донели.
Сензорну тактилну таблу, где смо ми истраживали својим прстићима различите врсте материјала.
Конструкцијску таблу, која се деци баш допала, из помоћ ње можемо да пресипамо, спуштамо играчке и кликере, каменчиће, и играмо се различите игре.
Простор нашег дворишта оплеминили смо колибом која је код све деце, како млађе тако и старије изазвала право одушевњење, колиба је постала наша полазна тачка, за многе активности и игре као и потраге.
Уживали смо правећи је са родитељима, причали од ког материјала је направљена (како су то раније људи правили), мерили смо висину, дужину, ширину, колико руку, колико корака, договарали се са осмехом шта ћемо све радити у нашој новој интересантној кућици.
Са децом сам свакодневно радила и планирала дневне ситуације учења. Стално сам уносила нове материјале и смишљала најбоље начине за подстицај и учење деце. Сваки пут сам добијала позитивне реакције, праћене питањима, интересовањем, хтењем....
Са децом смо образовали природне скупове, учили смо бројеве уз помоћ лишћа, сабирали смо и одузимали лишће, играли се на стотину и један начин...
„Ми се не бојимо учимо да бројимо“.....
Имали смо бројне ликовне активности што сва деца у групи врло радо прихватају и увек показују велику преданост при раду, српљење и здрав такмичарски дух. Наравно, радове смо излагали на проценсим паноима и слали родитељима наше слике, како би имали увид у наш рад.
Радила сам на раном описмењивању деце, препознавали смо и „оживљавали“ слова, учили смо бројне рецитације, бројалице, имали бројне драматизације што је једна од омиљених активности деци, поменули смо значај Вука С. направивши зачудну азбуку, затим смо исписивали почетна слова у дворишту школе помоћу разних листова и зрневља.
Са децом смо разговарали о најразличитијим темама, „Како дише наша Земља?“, „Од чега је састављена биљка?“, „Шта је потребно да би биљка расла?“ Бринули смо о собним и баштенским биљкама, па чак разоварали са родитељима о „уређењу“ атријума у дворишту.
Учили смо и певали „Јесењу сонату“. Снимак нашег плеса смо послали родитељима. Плесну кореографију смо пропратили израдом „природних маски и костима“ од лишћа.
Када смо исцпли ову тему и одговорили на сва дечија питања, отишли смо корак даље. Наш пројекат смо продубили причом о рециклажи. Деци се јако допало да уче о рециклажи. Направили смо зелену, плаву и жуту кутију и свакодневно „рециклирали“.
Родитељи су нам израђивали играчке од рециклираног материјала које смо излагали у хол школе. Чак смо успели да направимо папир на опште одушевљење све деце. Саставили смо наш рецепт и успео нам је. Ставили смо топлу воду у посуду, додали предходно исецкани папир, гипс, распоредили на мрежици и оставили да се осуши. Деца су одушевљено посматрала како је настао нов од старог папира. „Па, ово је заиста успело“ Ј.П.
„Можемо и друге ствари да искористимо и рециклирамо, не мора само папир“ В.С.
„Не морамо увек да купујемо нове ствари, можемо да искористимо старе“ М.Д.
Уследио је за нас најрадоснији празник Нова година. Дочекали смо је спремно. Правили смо честитке, украсе, цртали Деда Мраза и писали му писмо. Имали смо и мини пригодан програм када је дошао да нам подели пакетиће.
30. 12. 2022. Смо са драгим родитељима прославили наш успешан први пројекат. Направили смо славље, певали смо играли и послали смо пројекат кући.
Родитељи су нам све време били велика подршка и ослонац, не само у узради потребних табли, слика, реквизита за рад и колибе, већ и и активни учесници чији су нам предлози и примедбе много значили.
Све време су били вредни и доносили потребне материјале, учествовали у уређењу нашег простора, бодрили нас и подржавали у нашим бескрајним идејама и раду.
Имали смо одличну сарадњу са представницима локалне заједнице, посетили смо библиотеку у Мерошини где је за нас одржана радионица „Шта се све прави о д папира“, затим смо посетили Црвени крст и књижару.
Одлична сарадња са школом огледала се кроз бројне представе одржане за нас, радионице, приредбе, мини пригодне програме...