Вртић Полетарац

Васпитна група пред полазак у школу  „Пчелица“ Кованлук

Васпитач: Марина Коцић

Вртић „Полетарац“ Мерошина

Пројекат „Тегла- Од чега се прави, чему служи?“  започет је 21.09.2022. године и трајао је до 25.11.2022. године. Повод за покретање уочен је на почетку септембра јер су се деца играла у симболичкој целини где је на полици било наређано неколико малих, украсних тегли са различитим поклопцима, различитих величина и облика; воће и поврће од разног  материјала- дрвеног, пластичног, стиропора, природних- орах, кестен, лешник, затим зрна кукуруза , пшенице...  Деца су пунила тегле и разговарали шта су у породици правили и стављали у тегле.

Лена Костић је изјавила: „ Са баком сам пунила тегле малим краставчићима, сипали воду, со и још нешто кисело.“ Милица Ристић јој је одговорила: „ Ја сам са мамом правила нешто слатко од смокве из нашег дворишта, стављали смо шећер, бушили их, ставиле на шпорет.“ Свако је нешто остављао у тегле и причао о томе, јер је то у овом периоду било актуелно. Пунили су тегле неко воћем, неко поврћем и то се настављало данима. Увидела сам да их то интересује и као провокацију сам унела мноштво тегли различитих облика и величина са необичним поклопцима што је изазвало њихову запитаност „Чему ће нам служити, шта ћемо стављати у њих, како су нарављене?“ На њихова питања одговорила сам питањем „Шта ви мислите?“ и од њихових одговора настала је ЗЖН табела. Знали су много воћа и поврћа који могу да се ставе у теглу, сетили се и много других намирница али нису знали од чега се први стакло, шта буде са теглом када је бацимо, о рециклажи. Ја сам им рекла да има од других материјала тегле а они се сетили керамике, дрвета, метала, и запитали се како се прави тегла од глине? Тако смо кренули у истраживање да нађемо одговоре на мноштво питања. Договорили смо се да позовемо родитеље да нам помогну у уређењу унутрашњег простора- где ставити све те тегле, а и дворишта, тако је настало писмо за њих које смо проследили преко вибер групе, а на почетном паноу смо окачили све то и наше прве радове.

Дошла је мама Вукашина Митића, домар из вртића, и представник локалне заједнице да нам помогну око постављања процесног паноа и панела, скривалице, а мама је са девојчицама облагала самолепљивим папиром полицу за „нашу зимницу“. Дечак је помагао мајсторима да окаче „завесу од дискова“ коју је направио са својом мамом у целини за игру светлости и сенкe.

Остали родитељи су слали намирнице и природни материјал: бундеве, печурке, лејке, шћућурчиће, кукуруз, пшеницу, облице, клипове кукуруза, пруће, шишарке, рециклажни материјал, тегле, шерпе, лонац, млин, ручну мутилицу и наш простор је добио нови изглед богат за истраживање.

Ја сам такође истраживала и из новина- практична жена, исекла све о лековитом биљу, лековитим својствима неког воћа и поврћа, да се могу правити мелеми, маске, шминка, чајеви и окачила на паноу у литерарној целини што је код деце изазвало запитаност, разгледали су, препознавали биљке и тражили да им читам из тих извора сазнања.

Позвала сам их да и они са родитељима истражују, да нацртају биљку коју желе да истражују, напишу одакле је дошла код нас, чиме. Свако је изабрао које воће и поврће ће истраживати, тако да су се родитељи сходно њиховим интересовањима укључили у истраживање и документовали шта су све открили, што смо окачили на процесни пано поред наших радова, исказа, слика, фотогафија.

Открили смо да је већина биљака дошла из Америке, Азије, Индије, бродовима. Договорили смо се да направимо брод, сплав, воз, пијацу „Бундевицу“ па смо упутили позив родитељима за помоћ. Одазвало се четворо родитеља, тата Лене Микић је од палета брзо направио брод, маме Василија Јанковића и Деспота Тасића пијацу облагањем старе полице, а мама Вукашина Митића и ја завесу за „терасу“ са разнобојним рефлектујућим фолијама, различитих облика и боја. Деца су нам помагала, додавала алат, придржавала, секла самолепљиву фолију, мерила и лепила.

Од пањева, трупца и облица направили смо воз а родитељи се помучили док су преносили „тунел“ који су деца касније бојила, додали смо и струњачу па смо се провлачили.

Наше двориште је добило други изглед и могли смо да кренемо у ново путовање, игру, истраживање. Родитеље смо наградили балетским покретима уз песму „Јесења песма“ свирали смо, певали и пратили ритам „Јесење сонате“, као и песме „Воће“ на нашим инструментима.

Смишљали смо како ћемо ми направити брод, настали су нацрти за брод којим ћемо превозити намирнице до других континената, а Стојадиновић Богдан је изјавио: „Мој брод иде до Енглеске, тамо је много хладно, често пада киша, па сам себи нацртао кабаницу.“ Тасић Деспот је рекао да ће нацртати подморницу и испод воде превозити све намирнице да му их киша и таласи не квасе.

Унела сам нову провокацију, мноштво ликовног материјала, наређаних у два организатора где је било: темпера у боцама, акварелних боја у тубама, чипки, машница, ваљака са сунђерима, разнобојних куглица, неких, од стиропора, дрвених канапа различитих дебљина а и доста природних материјала: жир, шишарке, кестен, лешник, орахе. Ставила сам и пластична киндер јаја што су родитељи послали, кликере, клипове кукуруза, облице, гранчице и прућа...  

Чипка је изазвала пажњу девојчицама као и мале теглице, па смо решили да их украсимо и наређамо на нашој полици. Дечацима су ваљци са сунђером били занимљиви, па смо веће тегле украшавали, али нису имали идеју чиме да их напунимо и ставимо на нову полицу за зимницу.

Кренули смо у обилазак околине вртића и открили мноштво воћа и поврћа код комшија: грожђе, смокве, орахе, парадајз, паприку, купус, а угледали смо и шипурак и решили да наберемо и тиме напунимо тегле јер сви воле палачинке са џемом од шипурака.

Наша општина је специфична и позната као „Општина вишње“ по облачинској вишњи, брендиране у свету, решили смо да направимо од креп папира вишње и јабуке, а од шишарки ананас јер деца воле јужно воће и доста га једу у овом периоду. Апликацију јабуке смо искористили за драматизацију приче „Јабука“ заједно са нашим другарима из „Твити“ Крајковац.

Унела сам још једну провокацију- обод дрвени од фотеље и дрвене фиоке, модел аута и шему за израду тако да су и дечаци и девојчице измишљали и правили своје превозно средство за превоз намирница. Деспот и Василије су донели нашу „породицу“, лутке на варјачи и наређали у кола- берачи који иду да беру грожђе . Лена Микић се досетила да дода ауспух а Богдан и Вукашин су додали приколицу и наређали рзличите намирнице за трговину са ванземаљцима, а ставили су и „слушалице“ са којима могу да се споразумевају са њима. Вукашин је насликао и ракету и планете које је видео на свом лету а и шта је причао са њима тако да је настала добра прича за учење.

Лена Микић је са мамом правила мешану салату: „Ставили смо колутове краставчића, кришке зеленог парадајза, сецкану паприку, лука на кришке и зрнца нечег црног и залили.“ Тако смо дошли на идеју да и ми нешто слично направимо. Обојили смо со различитим бојама за колаче, пунили теглице различитим бојама за колаче и оставили нашу мешану салату на полицу која се постепено пунила.

Проширили смо наше истраживање да нађемо одговор на многобројна питања, отишли у фабрику за конзервирање „ Милса“ у Мерошини. Деца су казивала шта ће питати, шта их интересује а стручњак Весна и ја се договориле чиме су запитани и шта да им покажу. Показали су им тегле различитих величина и које намирнице у коју стављају, на пример корнишоне-научили смо тај израз, печурке, цвеклу, папричице.

Деспот је питао како остају дуго и не покваре се, Васа „Чиме их киселе?“, Вуле „На којој температури?“ и технолог је јасно одговорио на сва та питања. Показали су чајеве које пакују што је интересовало девојчице а добили смо доста кутија на поклон за децу и вртић и тегле цвекле.

Посетили смо Народну библиотеку у Мерошини трагајући за изворима сазнања о рециклажи стакла, видели различите сликовнице и књиге, велике, мале, 3Д књиге су нам се највише допале. Са изворима сазнања вратили смо се у вртић где смо гледали видео са јутјуба о рециклажи стакла у нашој близини- Грејачу.

Директорка вртића је ишла у фабрику на договор шта деца желе да истраже а и предложила нам да се по повратку до Ниша вратимо возом. Деца су била одушевљена јер се нису возила возом осим Васе који је одушевљено причао о свом путовању возом.

Позвали смо родитеље да нам се придруже али због посла, болести, нису могли па смо повели медицинску сестру Наташу Митић. Читала сам називе места, чија је то општина: Мерошина, Ниш и Алексинац. Тамо су нас сачекали радници, показали машине за рециклажу, говорили од чега се прави стакло, на којој температури, како се штеди рециклажом, где се вози репро-материјал итд. Челници фабрике показали су још два видео снимка о фабрикама у Србији за рециклажу пластике и картона. Дали су нам стакло, различитих боја и облика на поклон, показивали узорке, флаше и слично.

Богатији са новим сазнањима возом смо се вратили у Ниш, фотографисали за успомену на железничкој станици, поред старе локомотиве, током путовања и тако документовали да се присетимо када направимо албум о овим доживљајима.

Заједно смо се присећали села која смо пролазили и уцртавали у мапи, писали имена села, града и река.

Мештанин села Кованлука нам је помогао да направимо инсталацију са конзервама, металним кутијама, лонцима и поклопцима, а ја и деца инсталацију за наше сокове од воћа, а трећу-воденицу, за кукуруз и пшеницу нисмо завршили због лошег времена, али ћемо је завршити у пролеће.

Тата Лене Косић (грађевинац) направио нам је кућицу-кухињу за спремање зимнице тренутно а касније ћемо јој променити намену у на пример посластичару, цвећару...

Са групом пред полазак у школу „Твити“ из Крајковца смо се често дружили и истраживали, отишли смо на њихово брдо да потражимо печурке и прославимо рођендан Лене Костић. Срећан је био Вукашин Митић јер је пронашао једну печурку, али смо видели и како је бундева поново процветала због топлоте михољског лета. Милица Ристић се запитала: да ли са дрвета тече мед?

Била је то смола, а ми смо решили да истражујемо о меду, јер наше село носи назив на турском Пчелари- људи који гаје пчеле. Прочитала сам им легенду о томе, да су калуђери из манастира Св. Јована из Сибовца увидели да се на овим обронцима планине Мали Јастребац најбоље напасају пчеле.

Истраживање смо наставили у пчеларској задрузи у Кованлуку где нам је пчелар показао машине за врцање меда-центрифугу, за прављење погаче од меда и шећера за зимску прехрану пчела, дегустирали смо мед.  Добили смо на поклон теглу меда и сатну основу за израду саћа.

Богатији сазнањима вратили смо се у вртић да израдимо пчелице од пластике киндер јаја, а у кошницу где смо у саће исписали наша имена а деца налепила украсне пчелице онолико колико има слова у њиховом имену. Маме су се придужиле у писању имена за кутије-портфолиа, и украсиле их различитим материјалима, а за наше дрво извезле почетно слово на јабуци од филца.

Ми смо писали наше име на подлози од шећера, а Валентини Костић je дала подршку Анђелија Миленковић да нацрта нешто друго пошто није знала да напише. Нацртала је срце и била срећна што смо јој сви тапшали.

За затварање и слављење пројекта са родитељима и руководством и стручном службом вртића-на краткo, изабрали смо 25.11. светски дан кукуруза, а маме су сходно томе припремиле кокице,печени и кувани кукуруз шећерац.

Деца су им са пуно поноса показивала почетни и процесни пано, наше две полице пуне зимнице, портфолија, мапе скице, а и казивала стихове „Хвала јесени“, „Крива је јесен“, певали јесенске песме, „Воће“, и одиграли коло „Пљескавица“. Тако су приказала родитељима шта су научила а то све уписали у ЗЖН табелу.

Пројекат је дуго трајао јер су деца показала заинтересованост за истраживања а и мене подстакла да будем ко-истраживач и проналазим изворе и нове провокације.

Кроз пројекат смо обогатили и унутрашњи и спољашњи простор који користимо често са школском децом као и њихов у заједничкој игри.

Сарадња са родитељима је била изузетна али и сарадња са мештанима и локалном заједницом који су нам поклањали гајбу јабука, поклонили и засадили дрво јабуке, а и украсну биљку поред наше кућице, саксију са лековитим цвећем-алоу, струкове кикирикија који су садили поред реке.

Доста смо се дружили са школском децом када су долазили песници у Крајковцу, такмичење падобранаца из Малте, Грчке и Србије гледали смо са малим другарима из васпитне групе „Бамби“ из Облачине, и нашим вршњацима из „Твитија“ Крајковац.

Мама Богдана Стојадиновића је након прославе рођендана у природи написала на вибер групи: “Ово је предивно, као некада деца са Бранком Коцкицом“,  а Богдан је рекао да би волео свој рођендан тако да прослави.