Вртић Полетарац

Васпитна група: Пепељуга, мешовита група деце од 3 до 5,5година

Број деце: 23 

Васпитач: Данијела Илић

Тема: „Дрво“ Од дрвета до... биљке,полице, играчке, Деда Мраза

Током месеца септембра већину времена проводили смо у дворишту, шетњама, школском игралишту.  Деца су желела да грле дрвеће, скачу како би дохватили гране, скривају се иза дрвећа. Свака шетња завршавала се тако што смо у вртић доносили гранчице, шишарке, лишће. Дечак Н.Ф. показао је деци како уме да се попне на дрво, бодрио је осталу децу да покушају. Девојчица Н.М. показала је да уме да се љуља на грани дрвета. Заинтересованост деце се проширила, почели су да постављају разна питања везана за дрвеће: Зашто нека кора „боцка“, а нека не? Зашто испод неког дрвета има лишћа, а испод неког не? Шта је лепљиво на кори дрвета?

Повод да наша тема буде везана за дрвеће био је свима јасан, остало је да се провокацијом усмеримо шта ћемо тачно везано за дрво истраживати.

Унела сам велику грану у радну собу, чекала сам питања везана за њу. Сви су одреаговали, приметили је и коментарисали. Та грана није била мој случајни избор, она је имала своју причу дан пре него што сам је унела. Дечија питања била су везана и за причу и за грану. Прве смернице биле су да је грана део дрвета, дрво расте, значи то је биљка. Крећемо одатле, дрво као биљка. 

Дрво као... биљка,... наставак ће бити у зависности од интересовања деце. Да би стекла први увид за шта су све заинтересовани, разговарали смо шта све виде у радној соби од дрвета, да ли знају неког ко прави нешто од дрвета. Покушали смо да током игре користе само играчке од дрвета.

Изјаве деце:

Нина: Иза дрвета можемо да се сакријемо.

Милица: Дрво може да служи за љуљање.

Мијат: Зашто је са дрвета пало лишће?

Послали смо родитељима писмо о ономе шта смо радили и шта је изазвало нашу заинтересованост. Као и наслов наше теме коју ћемо допуњавати у зависности од дечијег интересовања, али и предлога родитеља.

Заједно смо направили почетни пано, користили смо фотографије које су деца пронашла током истраживања у часописима, материјала који су нам родитељи послали. Окачили смо и табелу ЗЖН.

Разговарали смо о деловима дрвета, како расте, чиме се држи и зашто не падаи опнашали га деловима тела. Дошли смо до заједничког закључка да су наша стопала корен, тело стабло а руке гране. Уместо дрвета са кореном, унела сам им неку врсту траве коју смо посматрали и разгледали делове, упоређивали са дрветом. Деца су упозната да дрвеће не треба „много“ сећи, већ садити. Слушали смо песму Засади дрво која се деци веома допала, стално су је певушили и желели да слушају.

Мијатова мама нам је послала идеју,са којом су се остале маме сложиле и помогле у реализацији. Дрво од картона и лишћа.

Били смо на излету до Облачинског језера, где су деца упоређивала коре дрвета, лишће, сакупљали кеснтен, шишарке, жир који смо користили у даљем раду. Бацали су лишће, котрљали се по лишћу, издалека видели веверицу која је била повод за каснију причу.  Са нама је тог дана била ујна једног дечака.

Процесни пано настао је заједничким радом деце и васпитача. Фотографије продукта у настајању, готивих продуката,као и првих посета одштампала сам на папиру, деца су сецкала, заједно смо лепили и писали где смо то били, неке изјаве и коментаре. Како је пројекат текао пано се проширивао.

Инспирисани причом о веверицама, подељени у 2 групе,правили су од понуђеног материјала где би то могле веверице да живе и са ким.

Имали су мноштво идеја па смо игру проширили и градили нову кућу за породицу веверица.

Разгледајући шта смо све донели са излета и какви су коментари деце били, следеће о чему смо говорили било је листопадно и зимзелено дрвеће. Ови изрази „мучили“ су млађу децу. Кроз игру у дворишту и са прикупљеним материјалима правили смо ове разлике.

Прикупљене материјале свакодневно смо комбиновали и кроз игру долазили до нових знања.

Развијали смо моторику и машту правећи дрво, које смо касније искористили за персонализованост појединца и групе.

Били смо у посети породице наше другарице Магдалене, видели део производње намештаја, уживали у направљеном намештају, трудили се да помогнемо мајсторима.

Након посете у вртић смо донели делове шпер плоча разних величина и облика, што је код деце изазвало интересовање да наставе са њима да манипулишу и развијају машту.

Лепо време користили смо за шетње и наставили да прикупљамо лишће које су деца пресовала, отискивала свећом, бојили прстићима, гледали текстуру на светлећем столу. Направили смо још једно дрво од отисака наших шака и украсили врата собе.

Посетили смо и столарску радњу деке наших другара Н.М. и Н.Ф. показали су нам као они обрађују дрво, како секу даске, које све алате користе. Деца су се обрадова цртању по даскама, бушењу рупа, шмирглању. Сазнали смо да је столарски занат веома стар.

Изјаве након посете: „По дрвету се пише посебним оловкама, зову се столарске и пљоснате су.“ „ Дали су нам нешто за дрво, држиш га као сапун и трљаш“ (Милица наставља објашњење, „То се зове шмиргла, она скида кад је дрво прљаво и кад боцка“). „Пинокио је од дрвета.“

Посетили смо Народну библиотеку и тражили књиге о дрвећу, бајку Пинокио. Деца су се сетила цртаног филма о човеку са мачком који има радионицу у којој прави предмете од разних материјала и дрвета. Чули смо причу о Робин Худу који се крио у чаробној шуми.

Деца су пренела своје утиске и у договору са родитељима донели омиљене сликовнице, књиге којима смо употпунили нашу литерарну целину. Инспирисани бајком Пинокио родитељи су предложили да направе од дрвета неке „играчке“. Биле су то разне животиње, један Снешко који су красили ходник вртића као и нашу собу. Деца су дошла на идеју да ставимо нешто бело „као“ снег и направе ограду за њихове љубимце.

Деца су на креативан начин приказала утиске бајке Робин Худ. Кроз игру, машту, заједништво људи и животиње који су складно живели у чаробној шуми.

Од грана које смо раније скупили и донели направили смо наше породично стабло. Родитељи су послали фотографије,а деца учествовала у изради.

Организовали смо заједничку акцију уређења дворишта, родитељи, деца, васпитачи,локална заједница.

Ближили су се новогодишњи празници, сви смо имали нове идеје, предлоге. Деца су говорила како немамо јелку, шта ћемо да китимо, од чега да правимо украсе. Родитељи су обавештени у ком правцу иде наше истраживање и убрзо су стигли предлози. Прво су нам обезбедили нови пањ, дошао је тата М.М. који је донео грану и причврстио је за пањ. Имали смо наше новогодишње дрво, наше вредне руке направиле су украсе, укључиле су се и маме.

Разговор је даље текао да ли и они имају дрво које ките за Нову Годину, какво је то дрво, где су га набавили, да ли је то биљка или не? Како би смо дошли до нових одговора везаних за јелке, где оне расту, како се гаје..отишли смо до расадника ЈКП „Медијана“. Деца су разгледала хале за узгајање цвећа, сазнали смо да постоји соба тишине где је семе из ког треба да никне нова биљка, видели како се то семе ставља у мале контејнере, разгледали разне биљке, собно цвеће, били на њиви где су јелке. Да би једна јелка била спремна да напусти расадник и нађе свог власника треба јој око 5 до 6година. Деца су добила на поклон саксију љубичица, а наша група јелку коју смо засадили у дворишту. На овом путовању пратили су нас родитељи деце.

Деца су била очарана посетом, стално су говорили о цвећу и јелкама, тако да смо у договору са родитељима који су донели исечене јелке од картона, различитих величина и облика направили сензорне јелке. Користили смо разне материјале које имамо у радној соби. Избор материјала зависио је од маште деце. Ове јелке красе ходник вртића и деца их радо показују родитељима.

Мама С.Л.направила нам је јелку са украсима за уметање, коју су деца често користила у игри. Заједно са другарима из групе на целодневном боравку ређали смо кутије и формирали њихову јелку од кутија. Тако су настале игре на тему високо – ниско, горе -доле.

Направили смо поштанско сандуче за новогодишње честитке, послали писмо Деда Мразу у нади да ће нам одговорити. Деца су била одушевљена кад је писмо „стигло“ као и сама најава да декица стиже. Са пуно еуфорије сређивали смо собу, правили медењаке,честитке, певали новогодишње песме.

Народна библиотека организовала нам је у просторијама вртића луткарску представу „Деда Мраз и зечићи“, а неколико дана након тога стигао нам је и Деда Мраз са пакетићима.

На крају пројекта гледали смо презентацију онога шта смо све радили и где смо били током пројекта „Дрво“. Деца су слике проналазила и на процесном паноу.