Вртић Полетарац

ВГ ,,Твити’’
Место: Крајковац
Узраст деце: 5 И 6 година
Васпитач: Славица Сибиновић

 ЈА НА СЦЕНИ

У насем селу је одржана пројекција филма ,,Анатема”, аутора учитеља Микице Кулића. Тај филм је изазвао велику пазњу И интересовање местана И деце. Глумци у филму су управо наси другари, деца из сколе. Отуда велико интересовање деце из насе васпитне групе за сцену, глуму И како је то бити на сцени.
Као провокацију, одводим децу у Дом културе у Кованлуку. Дом културе поседује сцену, позорницу. Деца испитују сцену. Ста је на сцени, иза сцене, седе на месту публике. Показују интересовање, прија им пазња док несто изводе на сцени. Ту су у И наси другари из ВГ,,Пчелица”. Заједно наступамо, представљамо се песмом, игром, скечевима. Једни смо другима публика И подршка. То нам је био добар показатељ да се требамо позабавити сценом И покренути пројекат под тим називом.
Настављмо са активностима везаним за сцену И наступима на сцени. Представљам деци гињол лутку И изводим шаљиву представу. Деца показују велико интересовање. Овај пут на другачијој сцени, мањој сцени, у нашем вртицу.

Пишемо писмо родитељима, позивамо их на сарадњу. Позивамо их да истражују са нама, да предлажу, да помажу, да наступају…позивамо их да нам се придруже. Такодје крећемо полако са формирањем почетног паноа.
 Кроз слободну игру, располозивим ресурсима, формирали смо сами сцену и у двористу вртица. То нам је дало идеју да позовемо родитеље И да заједно направимо јос бољу сцену од ове наше. Коју моземо користити заједно са другарима из школе. Родитељи су се одазвали позиву. 
Врло брзо смо И  испробали нашу ново направљену сцену. И то, приликом посете Маје Радоман Цветићанин и представника Народне библиотеке. Били смо на сцени И први пут глумили пред нама непознатим људима, ново искуство за нас. Ту су били И наши другари из школе са којима се одлично дружимо И сарађујемо.
У наше ,,сценирање’’ убацили смо И костиме. То је код деце изазвало још веће интересовање за сцену али И за сам тај део да они буду на сцени И да глуме. Па смо донели одлуку да назив нашег пројекта променимо. Уместо ,,Сцена’’, назваћемо га ,,Ја на сцени’’.
Сваки пут када наше представљање на сцени допинумо костимима, деца врло позитивно реагују. Тако је Е.С. изјавила: ,,Васпитачице, ово ми је најсрећнији дан у вртићу, обожавам да глумимо”. В.Р. је рекла:,, Сликај ме васпитачице, пошаљи мојој мами, желим да ме види у костиму”.
Научили смо да нису само глумци заслужни за све што се дешава на сцени.  Научили смо ко је све И иза сцене. Ту су тон мајстори, мајстори светла, кројачи, сценографи И још много неопходних људи да би се једна представа одржала . Све то смо учили из књига које смо узели из библиотеке, а планирамо И да посетимо позориште И све то видимо уживо. До тада направили смо сцену у радној соби, сценске завесе И покушали да се ставимо у улогу шаптача, сниматеља…
Научили смо да је за сваку представу на сцени неопходна И сценографија. Пробали смо да будемо И сценографи.
Научили смо да постоје разне врсте сценског натупа. Да се на сценама не одрзавају само дечије представе. Већ И балет, пантомиме, наступи оперских певача… У томе су нам пуно помогле информације са интернета.
Приметили смо да је у дечијим представама много различитих лутака. Истражили смо И научили да постоје: марионете, лутке на штапу, гињол лутке…Пробали смо да направимо неке од њих.
Затим смо позвали родитеље на дружење, да заједницким снагама правимо лутке на штапу које моземо користити кроз пројекат.
Све те лутке су нам користиле касније, биле су на сцени, правили смо им дворце, мењали хаљине. Све то нас је водило И у истразивање неких других ствари.Запитали смо се на пример, од чега је принцезин дворац, да ли је камење у облику коцке, тражили смо разлику измедју коцке И квадра, запитали се како реагују глина а како пластелин на собној температури…? Кроз игру смо истразивали И учили.
На свакој сцени има много костима, научили смо да те костиме шију кројачи, смишљају их костимографи.Током пројекта И ми  смо правили костиме али најчешће од папира или од разних природних материјала. Међутим, једнога дана били смо прави кројачи И шили на правој шиваћој машини И тако направили костим вештице.
Током целог пројекта интензивно смо се друзили са ВГ,,Пчелице’’, са њима смо измедју осталог два пута ишли у природу. Једном смо шетали обронцима Малог Јастребца, други пут смо посетили Крајковачко језеро. Током тих дружења покушавали смо да истражимо да ли моземо да имамо сцену у природи, И истразивали смо  ста све моземо ставити у теглу у складу са пројектом друге групе. Било је ту доста запитаности, зачудности, дивног дружења а и заљубљивања.
Посетили смо И породицу Стаменковић И видели необицан аутомобил који такодје мозе бити део сцене. Замислили смо да смо на сцени И да се возимо великом брзином.
Током пројекта  на нашој сцени  извели смо многе бајке. На идеју наше другарице, одлуцили смо да једну бајку И илуструјемо. Д.Ј. је рекла:,,Волела бих да ми нацртамо сцене из бајке, онако како их ми замисљамо док слушамо”.
Покушали смо да направимо И најмању сцену у вртицу, направили смо И марионете за ту сцену. Уз помоц марионета смо везбали моторику И ускладјивали кретање ,,коза” на сцени. И уједно се лудо забављали.
Посто смо назив пројекта променили у ,,Ја на сцени’’ хтели смо родитељима да се представимо на нашој сцени. Представили смо им се традиционалним песмама И игром обучени у народну ношњу.
Схватили смо да сцена није само за песму, игру И глуму. На нашој сцени смо организовали И квиз. Медаље смо сами правили. Такмичили смо се са другарима из групе,,Пчелица’’.
Како су нам се приблизавали новогодишњи празници кренули смо нашу сцену да обогаћујемо новогодишњом сценографијом. Сви смо учествовали сем једног друга који је рекао да жели само да посматра. Били смо јако задовољи како је све испало И како је изгледала наша сцена када нам је дошао Деда Мраз.
Родитељи су нам се придрузили у уредјењу сценографије И направили делове исте од природних материјала.
Наши панои су се све више попуњавали, процесни пано је био скоро попуњен.
Пред саму Нову годину, организовали смо фотографисање као прави глумци, деца су са задовољством позирала. Осећали су се као праве мале звезде.
Пројекат смо прославили И завршили га одласком у Луткарско позориште. Заједно са родитељима смо гледали представу ,, Била једном једна зима”. Реакције деце И родитеља су биле врло позитивне. Видели смо како изгледа права позорница. Деци је поред саме представе био интересантан ефекат појачавања И смањивања светла у сали. К. С. је рекла:,, Када појачају светла, мени се чини да ми придју ближе И да гласније говоре”. Након представе смо се сликали са глумцима И могли смо да им видимо костиме изблиза.  Све у свему, један интересантан завршетак нашег малог путовања кроз пројекат.