sort proizvodi

Најновије вести и обавештења

by

Шта то вири изнад земље

Шта то вири изнад земље“ в/г „Колибри“ Група пред полазак у школу Баличевац Школска 2022/2023 Васпитач: Сашка Радовановић Пројекат „Шта то вири изнад земље“реализовала сам са децом у периоду од 13.03.2023.год.до 20.06.2023.год. Посматрајући децу током игре у соби и на отвореном простору,уочила сам да деца стално говоре о цвећу,о томе како је оно изашло из земље,као и како то да су мрави изашли из земље а не цвтају... Вук.Р.је често причао како се у његовом дворишту поред капије појавила висибаба,а напољу је хладно па чак и снега има. То нам је дало идеју и био повод да покренемо пројекат:“Шта то вири изнад земље“. Повод за покретање пројекта је била честа шетња по дворишту вртића и школе. Као провокацију за истраживање унела сам цвеће,разне апликације цвећа,земљу у кесама,разносемење,зрневље.. Деца су пришла до цвећа и разгледала,отварала кесе затим постављала разна питања: Војин: Ко је донео ово цвеће? Вук: Како је ово цвеће доспело овде? Хелена: Где му је корен? Неда: Како је и даље свежа а није у земљи? Вељко: Зашто му је овако спуштен цвет? Маша: Зашто нема других цветова? Нина: Одакле оно кад је хладно? Писмом сам обавестилиа родитеље и позвала их да нам се придруже у даљем истраживању. Заједно смо радили почетни пано. Разговарали уз помоћ слика о годишњем добу,цвећу...Па су уследила питања: Виктор: А када падне ноћ,шта раде биљке? Вук: Оне спавају? Хелена: Исто као и ми. Уз помоћ приче у слици ми смо наставили причу о цвећу,у ком годишњем добу оно цвета,расте... Деца су са својим родитељима посадила шта су желела и имала код куће,како би пратили раст и развој биљака. Деца су желела да праве цветове, па смо правили цветиће од папира и цевчица „кукурег“ и „ зумбул“. Истраживали смо да ли може успети биљка када је у кеси или када је на мокром убрусу у тегли... Сазнали смо шта је све потребно биљкама да порасту,каквог су мириса... Уочили смо развој биљака. Деца су се бринула о биљкама. Обликовали смо цвет од пластелина,правили смо мозаик од колажа,уз помоћ штапића за уши и флашица за воду сликали смо пролећно дрво,од креп папира украсили смо вазу.Посетили смо цвећару у Мерошини, библиотеку, расадник цвећа у Александрову. На иницијативу деце упознали смо се са причама „Цвеће мале Иде“ и „Три пролећна цвета“. Деца су драматизовала и илустровала приче. Маша,Нина,Хелена,и Нађа обожавају да играју коло па смо играли „Пролећно коло“. Са децом смо ишли у куповину цвећа како би нашу башту улепшали. Пратили смо раст биљака и садили цвеће са родитељима. Деца су причала како су са родитељима садила боб,црни лук,бели лук,грашак,кромпир...Рекли су да и то вири из земље и да би желели да сазнају нешто више о томе,изразили су жељу да посадимо башту – раног поврћа.Тако да се наше истраживање са цвећа проширило на рано поврће.Са децом смо отишли код Сариних родитеља који су тог дана радили у башту па смо сви заједно сазнали како се припрема башта за садњу а потом и како се сади... Вајали смо рано поврће од пластелина,сликали смо рано поврће,правили маске од картона и певали песму поврћијада – Миња Субота,играли се колажом... Играли смо игру „Чаробна торба“,након тога смо правили салату од поврћа и дегустирали је. Дегустација раног поврћа нас је навела на дегустацију раног воћа па смо наше истраживање проширили на рано воће.Деца су донела јагоде па смо их дегустирали потом су изразили жељу да им причам причу о „Маши и медведу“,затим су деца илустровала причу.Деца су од глинамола вајала трешње и јагоде а касније су их бојила тепером. Уз помоћ воћа и поврћа деца су се упознала са скуповима,а знање о скуповима су допунила радом у часопису. Деца су желела да направимо неки колач од воћа,али пошто немамо где да га испечемо,одлучили смо да направимо воћну салату са шлагом,деца су то назвала „смути челеџ“,били су одушевљени,стављали су воће које желе,а затим то са задовољством дегустирали. Наше истраживање се проширило на инсекте када су девојчице Маша и Хелена донеле инсекте у тегли (лептир,комарац,вилин коњиц) и тако заинтересовале осталу децу.Рекли су да неке бубице такође излазе и вире из земље. За даље упознавање инсеката користили смо часопис Пројекат смо прославили тако што смо родитељима скували чај и док су дегустирали чај гледали су презентацију Затим смо наставили прославу тако што су деца рецитовала, глумила, играла, плесала... Затим сам деци након одгледане приредбе поделила уверења и дипломе о успешној завршеној школској години и дочекала нове другаре.

by

Лопта

,,Лопта'' В.г.,,Ципелићи'', Девча, ПУ,,Полетарац''Мерошина Васпитачица: Соња Савић Васпитно-образовна група:група у години пред полазак у школу Пројекат,,Лопта''реализован је у периоду од 10.10. до 28.12.2022.године.Током боравка на отвореном простору , али и у соби, деца су показала велико интересовање за игре лоптом. На отвореном простору играли су фудбал,игру ,,Између две ватре'', шутирали су лопте,бацали и хватали лопте,деца школског узраста су их учила како се игра одбојка...У соби су убацивали лопту у кош,покушавали да лоптом погоде одређени циљ ,убацивали лоптице у пластичну цев,.. Као провокацију за истраживање донела сам лоптицу скочицу и лоптицу за тенис. Ставила сам их поред кутије са лоптама . Деца су почела да истражују од којих материјала су направљене лопте,колико високо одскачу,да их упоређују са лоптама из кутије, ређају по величини. Огњен је узео чуњ и користио га као рекет за ударање лоптице. Из разговора са децом сазнала сам шта знају и шта би хтела да сазнају о лопти. Родитеље смо путем вибер групе обавестили о чему планирамо да истражујемо и позвали их да нам се придруже. Написали смо и писмо родитељима и замолили их да нам помогну да направимо мини голове и кош. Договорили смо се да Миљанин и Огњенов тата направе кош. Кош је већ наредног дана био постављен. Учитељица нам је помогла да исплетемо мрежицу за кош. 0стали родитељи су нам помогли да направимо голове од палета.Показала сам родитељима слике голова које сам пронашла на интернету и договорили смо се како ће наши изгледати. Тате су мериле и секле дашчице од палета,маме помагале, а деца провлачила канап и фарбала стативе. Нестрпљиво су чекали да се осуши фарба, како би могли да играју фудбал. У соби су деца истраживала како се понаша лопта кад је пусте низ тобоган ,а како други предмети.Отискивали су лопту бојом како би разумели разлику између лопте и круга, тј. да је отисак лопте круг. Гледали смо и фудбалску утакмицу Сбија-Камерун и навијали за нашу репрезенацију. Деца су желела да виде како изгледа прави спортски терен, па смо позвали директорку и она се са председником Спортског савеза договорила око датума наше посете. Комбијем смо отишли у Мерошину и посетили балон салу.Био им је занимљив овај простор,велики голови,кош,различите лопте. Деца су мало гледала како голмани тренирају, а онда смо отишли на други крај сале где су деца желела да трче. Затим смо посетили Спортски савез и са председником спортског савеза отишли на игралиште. Председник Спортског савеза им је објаснио која је разлика између стадиона и игралишта,показао им где су трибине, клупе за резервне играче, како фудбалери тренирају,а након ,,тренинга'' деци je поделио медаље. Деца су стално причала о лоптама које смо видели у сали.Пошто их је интересовало како се праве лопте,погледали смо неколико видеа о томе како се прави фудбалска лопта,кошаркашка,лоптица за тенис,али и обична гумена лопта. Испричала сам им како су деца раније правила лопте крпењаче и договорили смо се да свако донесе неколико крпица,па да покушамо и ми да направимо такву лопту. Прочитала сам им причу,,Ко станује у лопти'', након чега су деца илустровала причу на различите начине и уз коришћење различитих материјала. Често се дружимо са другарима из школе када имају часове физичког васпитања.Сада су нас позвали да заједно идемо у шетњу. Деца су приметила ситне плодове поред пута . ,,Погледајте,ово личи на лоптице'' рекла је Милица.Помогла сам им да скупе те ситне плодове и, кад смо се вратили у двориште вртића, договорили смо се да их искористимо за израду ликовног рада. Наредног дана су донели воће и поврће које их подсећа на лопту . Причали смо о томе шта су донели, да ли је воће или поврће, где расте, шта се прави од тих плодова и истакли значај здраве хране. Затим су и од тих плодова желели да ,,нешто направе''. Приметила сам да Александар С. црта планету Земљу. ,,И Земља је као нека лопта у свемиру''каже Александар .,,И друге планете су као лопте, и Сунце и месец''. И остала деца су се укључила у разговор о планетама. О сунчевом систему сам им читала из енциклопедије,а гледали смо и видео о настанку планета. Договорили смо се и направили модел соларног система од пластелина ,тако што је свако направио по једну планету. Стално су узимали глобус и истраживали смо како изгледа планета Земља,шта која боја означава,где се налази наша земља,како се Земља окреће око Сунца и око своје осе. Причали смо и о Сунцу, о његовом значају за живи свет.Истраживали смо од којих боја се састоји светлост. Матија је другарима објашњавао како је са мамом правио лопту од зрневља.Ова идеја се допала деци, па су желели да и она исто раде.Узели су папире у боји на којима сам им нацртала кругове и почели да лепе зрневље. Пошто смо прикупили довољно крпица,направили смо лопту крпењачу,као што смо се раније договорили.Деца су секла крпице, и свако је по мало шио иглом и концем. Кад је лопта била готова, уследило је добацивање лоптом. Деца су бацала лопту у вис и у даљ. Колико је далеко бачена лопта мерили смо педљом,стопалом,кораком и метром. Миљан је донео часопис и рекао,,Васпитачице,прочитај нам ову причу о лопти'''. Наслов приче је био ,,Кликери'', али он је на основу илустрације тако закључио.Након читања приче, разговорали смо о томе да ли су они некад играли кликере.Договорили смо се да донесем кликере и да се играмо.Било им је занимљиво да посматрају шаре унутар кликера и,на њихов предлог,гледали смо видео о томе како се праве кликери.Играли су се кликерима на различите начине, у соби и у дворишту. Од наше установе смо добили нове лопте - лопту за скакање и џак пластичних лоптица. Деца су одмах почела да одвајају лоптице по боји, па сам им понудила обручеве како би направили нешто налик оградици око лоптица и објаснила им да су то сада скупови, а лоптице су елементи скупова.Деца су бројала колико који скуп има елемената,који скуп има више а који мање елемената,формирала нове скупове. Много им се допало скакање на лопти коју су сами напумпали. Ближили су се новогодишњи празници и деца су често питала када ћемо да окитимо јелку. Размишљали смо како можемо да направимо јелку од лоптица. Исекла сам неколико прстенова од картона различитих величина . Деца су их обојила темперама а ја сам их повезала канапом.Затим смо лепили лоптице као украсе.Деца су желела да јелку окачимо на плафон. Богданова мама је предложила да родитељи са децом, код куће, направе украсе од лоптица и да њима украсимо јелку.тим украсима деца су окитила јелку. На крају пројекта позвали смо родитеље у госте.Причали смо им шта смо све урадили у току пројекта и организовали такмичарске игре са лоптама.

by

Мој кућни љубимац

Група мешовита Узраст 3 до 5,5 година Вртић ПУ Полетарац Место Мерошина Васпитач Милена Јоцић 12.10. Посетили смо породицу Николић, и видели интересантне кућне љубимце. Деца су почела да причају о својим кућним љубимцима и тако смо се договорили да покренемо пројекат МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ Дошла сам на идеју да свог кућног љубимца донесем у вртић. Деца су се заинтересовала: Где живе папагаји? Да ли их има у природи? Да ли могу само да брину о себи, или им треба помоћ човека. Послала сам писмо родитељима Девојчица Х.М. предложила је да заједно гледамо филм о папагајима ПЛАВА ПТИЦА који је гледала заједно са родитељима. Мапа нам је помогла да видимо где живе папагаји. Од различитих материјала правили смо кавез за птице, хранилице, папагаје. Заједно смо правили почетни пано. Посетили смо сеоска домаћинства и разгледали њихове кућне љубимце. Приликом посете породице Стојиљковић билже смо се упознали са расом пса Шар планинац. Тадијин тата изврстан познавалац ове расе пса говорио је деци они су га слишали и постављали питања. Деца су заједно са родитељима истраживали о раси пса по избору и после то причали другарима.Овом приликом упознали смо многе расе пса. Девојчица С.С. и дечак В.М. доносили су своје љубимце у вртић. Вајали смо љубимце од пластелина и глинамола, правили смо поводац за пса. Деца су доносила плишане играчке и играли се с њима. Деца су уз помоћ родитеља правила кућицу за пса. Девојчица М.С. изразила је жељу да се ближе упознамо са њеним кућним љубимцем – МАЦА. Заједно са деда Мразем затворили смо, прославили и испратили пројекат МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ.

by

Моје тело

Прича о пројекту „ ,Моје тело “ „Шта све може моје тело?“ Васпитна група: група у години пред полазак у школу „Вилинград“ Доња Расовача Васпитач: Горица Ранчић Време трајања пројекта: 13.01.2022.-12.05.2013. За време јутарњих вежби деца су разговарала о значају вежбања за раст и развој тела како би привукли млађе другаре али их је привикло Викторово пуцкетање прстима. Сви су се питали шта се то дешава са коштицама испод коже. Зачудно им је било то ломљење прстију. Н.З. са чуђењем пита “Да ли га то боли васпитачице?” Мој одговор је био “Не, не знам нисам рентген, питајте њега”. В.М. је одговорио “Не, тако сам навикао”. Сви су показали интересовање…. Т.П. “То није здраво!” Н.С. “То ме јежи!”, А.М. “Кад бисмо могли да видимо шта је унутра !”, Н.З. “Другари можемо да узмемо енциклопедију, тамо има све!”. Уследило је листање енциклопедија. Дечје интересовање смо продубили доношењем рендгенског снимка и енциклопедије од стране Н.З. На изненађење свих нас провокацију су пронашла деца у сарадњи са својим родитељима. А.М. је од ролни папира направио “костурка” уз помоћ маме, а Н.З. је донела постер “Људско тело” и рендгенски снимак . Ђ.М. је од ролни папира направио људско тело уз помоћ тате. Т.П. је уз помоћ маме направила костурка од штапића за уши, што значи провокацију су сами пронашли а додатно су их инспирисали (модели) реквизити из биолошког кабинета Југбогдановачке школе које је позајмила васпитачица Сандра. Видевши моделе срца, мозга, бубрега на полици деца су показала велико интересовање. Уследила су многобројна питања … “Зашто је овакав мозак, да ли то стварно овако изгледа?” Н.З. “Шта мозак ради док спавамо?” Т.П “Мени ово не личи на срце!” А.М. “Где овде тече крв?” А.С. Показало се да је њихово знање површно те смо се договорили да започнемо заједнички истраживачки пројекат и сазнамо што више о свом телу, како функционишу унутрашњи и спољашњи органи и шта утиче на раст и развој. Провокација је прихваћена од стране деце, наше истраживање почиње слањем пројектног писма родитељима. Родитељи су нам били од велике помоћи у истраживању. Уважили смо предлоге родитеља како и своје идеје, “Како можемо да сазнамо што више о нашем телу?” . Почели смо од беба, деца су постављала питања и тражила одговоре на иста …”Како су дошли на свет?”, “Како су се родили?”, “Како су дисали?”…… У току истраживања користили смо интернет, енциклопедије, књиге, часописе, сликовнице, 3д књиге о нашем телу. Организоване су разноврсне активности, ослушкивала сам шта деца знају о људском телу и шта желе да науче и које целине желе да формирају. Најпре је формирана просторна целина “Ординација лекара”, у којој су деца одмах почела да се играју. Деца су одмах почела да је користе… Т.П. “Црвено вам је грло, требате сваки дан да долазите да то пратимо!” Н.З. “Шта ћу добити од лекова?” Т.П. “Видећемо, да размислим, температура вам је висока!” И.Д. “Другарица нам је стварно болесна!” Т.П. “Најбоље је дати инекцију!” Т.П. “Ако нећеш милом онда ћеш силом!” И.Д “Нећу ни сируп, одвратан је, имамо га код куће!” Након оформљеног почетног паноа започели смо наше истраживање. Нашег костурка смо правили од теста, васпитачица Сандра је донела тесто. Т.П. је узела друштвену игру, другови су јој се придружили, уследио је разговор, како треба да се укључи мозак? Мозак смо правили од макарона. Учили смо зашто је он најбитније за функционисање нашег тела, како мислимо, које је боје, како изгледа…Такође о другом најважнијем органу, срцу, васпитачица Сандра нам је направила два модела срца које смо заједно бојили. Учили смо рецитације “У срцу моје маме”, “Наше срце наш живот”…“Како дишемо”, уз помоћ направљрних плућа које нам је донео А.М. Радили смо и вежбице “дубоког дисања”, “Колико могу јако да одувам папирић, лоптицу, цевчицу….” Родитељи су нам правили и друге реквизите и моделе, инсталације и слике за наш Пројекат. Овако смо научили “Пут залогаја” што се деци јако допало, куда иде храна коју поједемо, шта се дешава ако не сажваћемо храну довољно, зашто је важно јести здраву храну и разноврсно се хранити?” Уследиле су многобројне активности….. Слагалица „мозгалица“, разноразни огледи у вези хигијене, нпр. „Чист хлеб“, донели смо парчиће хлеба и ставили их у кесу, један хлеб нисмо дирали, други смо додирнули прљавим рукама, трећи нам је „пао“ на под, затим смо оставили да „одстоје“ како би видели шта се то десило хлебићима. Записали смо изјаве деце који су једногласно рекли да ће се хлеб „убуђати и стврднути“, затим смо радили оглед са сапуном и бибером, оглед „Разбежале се бактерије“. Преслушавали смо песмицу „Прљавко“ и играли уз исту. Учили смо „животни пут“ од „бебе до деке/баке“. Обележили смо 8. Март. Свакодневно смо уносили различите материјале најчешће у договору са родитељима. Правили смо „мишићавка“ и учили о важности физичког вежбања. Често смо скакали, провлачили се, правили тактилну стазу и ходали боси, правили полигон са препрекама, трчали, имитирали различите врсте хода.... Причамо о хигијени, учимо о важности одржавања исте. Играмо се и правимо нашу „чаробну сапуницу“. Изводимо вежбице дисања.... Пројекат смо „продубили“ занимањима. Имали смо одличну сарадњу са Локалном заједницом. Посетили смо Дом здравља у Мерошини, фризера, пекара, цвећару, туристичку агенцију где смо „потврдили“ своја знања и умења „ и Шта све може моје тело“.

by

Од ујне до кујне

ОД УЈНЕ ДО КУЈНЕ Васпитач: Мартина Стајић Васпитно образовна група у години пред полазак у школу / полудневни боравак. Васпитна група: „Дуга“ ПУ „Полетарац“ Мерошина. Пројекат „Од ујне до кујне“ развијен је са децеом од 17.10.2022, године до 27.01.2023. године. Повод за пројекат настао је од стране Луке Јовановића који је доласком у предшколско причао о томе како је његова ујна учествовала у емисији „Кухиња мога краја“. Као провокацију донела сма кецељу. Деца су од куће донела кецеље и свакодневно су нешто спр емала. „Ја радим у болници, спремам за болесне супу, воће, поврће. Кад је неко болестан једе воће и поврће“, рекао је Данило. Са родитељима смо правили кухињске елементе од картона. Сазнали смо помоћу чега раде кухињски елементи и чему служе. Пошто је било време зимнице причали смо о томе шта је то зимница, од чега настаје? Одлучили смо да идемо у посету код Даријине маме која је припремала паприку за ајвар. „Ми кући печемо паприку и од те паприке, када је ољуштимо, настаје ајвар“, рекла је Дарија. Од пластелина смо вајали воће и поврће. Уочавали смо разлику између воћа и поврћа и разговарали о томе зашто нам је воће и поврће важно. Можемо да спремамо зимницу за Деда Мраза, рекао је Лука. Одлучили смо да спремамо зимницу за Деда Мраза. Од колаж папира су деца сецкала разно воће и поврће и лепили на папиру у облику тегле. „Можемо да направимо и сок за Деда Мраза. Вероватно ће бити жедан када дође. За новогодишње празнике одлучили смо да правимо разне колачиће. Правили смо наше колачиће од глине. Деца су са родитељима код куће правила јестиве украсе за јелку. „Наша јелка је слатка јелка, рекао је Данило. Ишли смо у комшилук како бисмо правили колачиће за Деда Мраза. Ближи се празник и слава Свети Сава. Деца су од куће доносила брашно и месила славски колач. Пројекат смо завршили сечењем славског колача и прославом славе Светог Саве.

by

Дрво

Предшколска: Установа:. „Полетарац“ - Мерошина Објекат: В.Г„Ђурђевак“ Југбогдановац Група: Година пред полазак у школу Место: Југбогдановац Време трајања пројекта: 10.10.2022-29.12.2022.год. Тема пројекта Прича о пројекту „Дрво“ Васпитач: Јасмина Драгићевић Пројекат „Дрво“ реализован је са децом у периоду од 10.10.2022 - 29.12.2022.год. До покретања пројекта дошло је спонтано. Посетили смо В.Г. „Ципелићи“ у Девчи и на предлог васпитачице С.С. пошли да прошетамо до оближње шуме у том крају. Шетајући тако дрвеће је све више привлачило дечију пажњу. А.С. је именовао дрвеће које је препознавао: „Ово је храст, бреза, топола... деца су га пажљиво слушала. Деца су уживала у природи скупљали су гранчице, лишће, шишарке, орахе. Показивали су занитересованост за дрвеће - шуму“. Као провокацију унела сам у просторију две облице исеченог дрвета, гранчице, кестене, орахе, сличице дрвећа (бор, храст, јела и сл.) које су ми случајно испале док сам на послужавнику од облица носила према деци. Пришли су да скупе сличице и показали заинтересованост, неко дрвеће су препознали, неко нису. Именовала сам дрвеће и читала им занимљивости о њима. Постављали су питања „Н.А.: Како дрво расте?; Н.Ц.:Како настаје плод на дрвету?; П.М.: Како расту гране и лишће?; К.М. Зашто има пуно маховине у шуми?“ Деца су разгледала сличице, и играла се гранчицама дрвећа. Разговарали смо о томе шта они знају о дрвећу. А.Н.: „Служи за разне предмете“; К.М. „Ложи се шпорет“; А.С.: „Праве се дрвена кола и фиоке“. Изјаве деце низале су се једна за другом. Подстицала сам их и охрабривала да испричају своје приче, доживљаје и искуства везана за ову тему. Путем вибер групе продитељи су обавештеи о теми – пројекту. Родитељи су разгледали почетни пано и тaко су информисани о чему њихова деца желе да истражују. Омогућено им је да својим искуством, знањем, стручношћу допринесу истраживању којим ће се деца бавити. У собу су унети полуструктуирани и неструктуирани реални предмети, књиге које ће децу подстаћи на учешће и истраживање. Праћене су и подржаване њихове идеје и иницијатива. Родитељи су унели плодове дрвећа (орах, жир, кестен итд.) Плодови дрвета који су инспирисали децу да заједно осмисле и направе слику „човечуљак“. Засадили смо дрво у дворишту заједно са другарима из мешовите групе „Невен“. Ту су се деца радовала што су учествовала заједно у копању рупе и дошли до закључка да је за сваку биљку (па и дрво) потребна растресита земља, Сунце и вода. Уважавали су предлоге потеклих из свог сазнања или посматрајући одрасле како то раде. Подстакнути доживљајем и непосредним искуством дошли су до сазнања да свако дрво има корен и стабло, а касније порасту гране на којима има пуно лишћа. На крају добијемо и плод, неке плодове можемо користити у исхрани, а неке не можемо. Током заједничког учешћа у садњи садница дрвета, коришћена су смислена правила која сам тумачила и појашњавала. Овим сам им објаснила безбедност правилног коришћења риља (алат за откопавање и вађење земље). Када је дрво засађено отпевали су песмисцу „Засади дрво“. На предлог маме детета Н.А. посетили смо воћњак и сакупили пуно разног воћа и лишћа. Деца су одвојила лист, семе, плод појединог воћа. Мама А.С. нам је предложила да потопимо орахе у воду после неког времена извадимо орахе и замотамо у убрус (очекујемо да орах проклија). Шетајући околином В.Ђ. је направила слику : „Ово је наш вртић, свуда је лишће“; деца су јој додавала гранчице, лишће. Упоређивали су стабла дрвећа. Н.А. је покушао да се попне на гране. У собу смо унели грану отпалу од дрвета и покушали да направимо лишће од папира. Деца су се договарала, радила заједно и помагала једни другима. Омогућен им је избор папира у боји. Њихове иницијативе су прихваћене, подржано је активно учешће сваког детета. Од папира у облику листа отискивали су шаку. Лепили гранчице и тако направили почетно слово свог имена. Истражујући изворе сазнања на интернету смо пронашли слику јежа. Изразили су жељу да видимо о чему се ту ради. То је била прича „Јеж у госте“ где је јеж из шуме посетио свог брата јежа у граду. Није могао, дуго да остане у граду јер му је више пријао живот у шуми где има доста свежег ваздуха. Направили смо „плућа“ од цевчица и балона и дошли до сазнања колики је значај шуме за наше здравље. П.М. је испричала свој доживљај у шуми, како је видела зеца. Нацртали су шуму, животиње које живе у њој (исекли контуре нацртаних животиња) и залепили. Њихове изјаве о животињама су биле занимљиве. П.М. „Волим да сам веверица, она не лови друге животиње.“ На сличан упознали смо се са птицама у шуми и животињама далеких крајева Родитељи су се укључивали, боравили у групи сарађивали и били стално информисани путем процесних паноа. Проводећи време у природном окружењу деца су цртала дрвеће кредом, оцртавали контуру – сенку дрвета, играли се лишћем и гранчицама. Формирали скупове од различитог материјала, покривали лишћем одређени број осликан на бетону. Организовано је уређење дворишта заједно са родитељима и децом. Уз дружење и веселу атмосферу за неколико дана наше двориште је изгледало другачије. Одмах смо то искористили и одлучили да доручкујемо у дворишту. Овај заједнички простор коришћен је за игру и одмор током дана, а родитељи су им се придруживали при доласку и одласку деце из вртића. Организована је и посета столару. Ту су се деца упознала са овим занимањем, шта се све може направити од дрвета, који му је алат потребан. Видели су машине за обраду дрвета и мало „почистили“ усисивачем који је мајстор направио да би очистио радионицу од пиљевине. Добили смо на поклон рестлове/материјал за реализацију теме са децом. Деца су се играла и конструисала користећи различите дрвене предмете, чиме се омогућио доживљај зачудности. Креативно су комбиновали различите предмете, цртали на њима. А.С. „Ово је моја ракета, путујем на Месец можда и горе има нека шума“. А.Ј. Хајде да цртамо „Чудну шуму“. Нацртали су „Чудну шуму“, а онда од канапа направили пут (лавиринт) до ње. Игра „их-окс“, „титрице“, „шах“ ...подстакле су њихов такмичарски дух. „Моја машта може свашта“ – Украшавали су новогодишње јелке и израђивали украсе заједно са родитељима. Направили смо изложбу продукта дечијих активности (процесних паноа) и позвали родитеље да заједно прославимо завршетак ове теме.

Претражите вести

Александар Станисављевић

Председник општине Софтарт

email

Вртић Полетарац

place Нишка 2, 18252 Mерошина, Србија

local_phone +381 18/4892-044

email poletaracmerosina@gmail.com

local_printshop

access_time Понедељак - Петак 06:00 - 16:30

  • keyboard_arrow_right
  • prod check
    check