Вртић Полетарац

У организацији Агенције за безбедност саобраћаја и Савета за безбедност саобраћаја града Ниша у априлу 2023. године традиционално је одржано општинско такмичење “Пажљивкова смотра”. Пројекат је осмишљен као вид образовно-забавног карактера чија маскота чувени “Пажљивко“ преноси своје знање о саобраћају кроз бојанку, књигу и квизове намењеним деци узраста од 5 до 8 година. Дана 16.5.2023. у сали ОШ “Мирослав Антић” у Нишу по шест екипа из предшколских установа и првог и другог разреда основних школа, окупили су се ради одржавања регионалног такмичења за даљи пласман на републички ниво. Предшколске установе нишавског округа које су своја знања одмерила са нашом установом су деца из Бaбушнице, Димитровграда, Бела Паланке, Дољевца и Ниша. Наша група предшколаца, коју је чинило четворо деце из васпитних група “Твити”, “Пчелица” и “Дуга”(Припремне предшколске групе) заузела је треће место. Честитамо на постигнутим резултатима!

Васпитачица : Маја Јурдановић Васпитно – образовна група у години пред полазак у школу Васпитна група „ Цицибан „ Балајнац ПУ „ Полетарац „ Мерошина Пројекат „Аутомобил“ развијен је са децом од 11. 10.2022. до 30.12.2022. године. Повод за пројекат настао је приликом уређења простора са родитељима у школском дворишту.Један родитељ је направио аутомобил од палете. Деца су се одушевила. Уочили су сваки детаљ на ауту ( волан, седиште, точкове, таблице...) Говорили су да воле аутомобиле  што се  могло приметити током  слободних активности. Као провокацију  донела сам шарени аутомобил , постао је омиљена и најтраженија играчка. Већина деце  је желела да црта  аутомобиле и тако смо започели пројекат. Написали смо писмо родитељима а затим направили почетни пано. Кренули смо oд питања „шта је аутомобил?“.  Истражили смо по интернету фотографије,видели како је некада изгледао аутомобил, како први а како изгледа сада. Било је пуно коментара деце. На предлог једног детета донели су од куће своје омиљене аутомобиле. Размењивали су их, упоређивали... Дете Ђорђе Ј. Је пожелео да прави аутомобил а ту су се прикључили и остали ,вајали су аутомобиле. Свакодневно су правили гараже од коцки за своје аутомобиле па смо дошли на идеју да направимо једну од картона,папира у боји... Један родитељ нам је предложио да се упозамо са деловима аутомобила.То ме је подстакло да пронађем фотографије и видео на интернету и погледамо . Како би све ово боље разумели посетили смо Мајсторску радионицу „Гаги“ за обраду главе мотора  у Балајнцу . Тамо су деца видела како изгледа мотор аутомобила, чиме се подиже, где се пере и обрађује. Одушевиле су их дизалице у свакој просторији. Деца су донела ролне тоалет папира, штапиће, затвараче, уз темпере и колаж папир правили су аутомобиле са којима су се касније играли. Неколико деце је нацртало аутомобил а затим су сви учествовали у лепљењу мозаика колаж папиром. Возили су своје аутиће по стазама од картона у облику троугла, круга, квадрата и правоугаоника. Родитељи су са децом кући направили аутомобил од кутија. Донели су их у вртић а затим је свако од њих дао име свом ауту. Организовали смо трку аутомобила.  Победио је аутомобил  Сунђер Боб- дете Урош.Трчали су иако је некима баш било отежано кретење .Родитељи су се веома потрудили , неки су писали имена, марке аута, неки су имали светла , ретровизоре, таблице... Мама Јелена је са сином направила раскрсницу за аутомобиле са којом су се играли , стално им је падао семафор па је Урош пожелео да направи нови.Донели су  материјал и направили. Потребне су им биле  стазе за аутомобиле.Маме су  тракама у боји и направиле криве и праве стазе (линије). Поред стаза, аутомобила, семафора допунили смо наш полигон и саобраћајним знаковима. Уз помоћ Пажљивка упознали су а затим и правили своје саобраћајне знакове. Када смо се упознали са деловима улице ,упознали смо се и са пешачким прелазом и певали песму „како се прелази улица „. Шетњом поред улице уочили смо различите марке аутомобиле, а  затим су деца предложила да свако нацрта марку свог аутомобила и донесе и покаже другарима. Сутрадан су их бојили и ставили на пано. Како се ближила Нова Година један родитељ нам је направио јелку од прућа и канапа коју смо окитили  цртежима дечијих аутомобила. За затварање пројекта позвали смо родитеље и упознали их са продуктима нашег рада. За завршетак пројекта организовали смо такмичарску игру „ко је бржи“. Намотавањем канапа на олоку довлачи се ауто који је завезан. Ко први намота канап он је победник. Такмичила су се прво деца а затим дете и родитељ. Запажања: У току пројекта „аутомобил“ деца су активно учествовала и пуно тога новог сазнала. Родитељи су учествовали у нашем раду . Направили су аутомобиле од кутија,  стазе у ходнику и радној соби, јелку од прућа и канапа, аутомобил од палете..., слали потребан материјал ( ролне од тоалет папира, затвараче, штапиће, аутиће)... Надам се да ћемо и у даљем раду имати добру сарадњу како са родитељима тако и са локалном заједницом.

Васпитач: Мирјана Самарџић Наша група је мешовита и чине је деца узраста од 3-5,5 година.Зове се ,,Бамби „ и налази  се у селу Облачина.Иначе припадамо ПУ,, Полетарац“ у Мерошини.Наш пројекат је трајао од 12.10. 2022 до 30.12.2022 године. У току септембра  месеца деца  су у групу доносила  различите  материјале: шишарке,маховину,цд-е,шкољке,каменчиће,картонске  кутије,цеви… .У току  слободних  активности  слушала  сам  шта  деца  причају  и  како  се  играју.Софија  је  у  вртић  донела  неколико  картонских  дугачких  цеви.Деца  су се окупила  око  њих  окрећучи  их  и  разгледајући. Софија:Можемо  да савијемо цев  и  направимо  срце! Андреј:А чему  служи  ова цев од картона? Анастасија:Где  се праве  цеви? Михајло: Како да направимо најдужу цев?  Ја сам затим у вртић донела велику  водоводну  цев.Деца су  у њу убацивала различите предмете:лоптице различитих величина,боја; затим аутиће…Разговарали смо о томе који иде брже- а који спорије.Пробали смо да убацимо и различите друге играчке…Деца су испробавала  какав  се звук  добија  када  причамо  кроз  цеви….. Деца  су затим  доносила  наредних дана : уже цеви ,шире цеви,дуже, краће,правили  смо  инсталације и сипали  воду и песак кроз левак…правили смо тег од цеви,нашу  осматрачницу;деца су цртала  себе-па смо правили  рамове од  цеви,набацивали  смо  обручеве  на  цеви,правили  смо  најдужу  цев,змију  од цеви… Уредили смо и сензомоторну целину у тоалету где смо спајали  цеви и сипали  воду  да тече из уже у ширу цев. Наш  велики  подвиг у току  нашег  првог  пројекта  био  је  и уређење  нашег дворишта.Требало  је  најпре  покосити  траву,скупити  шишарке  и  лишће;обезбедити  и  донети палете, шерпе,завесе  од  најлона;донети  велике  тракторске  гуме,песак;направити  љуљашке,клацкалице; обојити  металне  клупе,дрвене  гајбице,аутомобилске  гуме;направити разне  инсталације  од  чепова  и  сламчица;обезбедити  трупчиће  за  седење,калемове  да  замене  сточиће…     На  срећу  и  малишана  и  васпитачице и  овај  подухват  је успешно  реализован  уз  помоћ  родитеља, дека  и  бака,чланова  локалне  заједнице,деце млађег  узраста  основне школе  на  чему  смо  им  неизмерно  захвални! Тако  да смо  и Јаковов  рођендан прославили у  нашем новом  кутку  у  дворишту! Обишли  смо и  Облачинско језеро   где смо  успут  истраживали какве нас то цеви  окружују. Наишли смо на бетонску цев за  спровођење  електричне  енергије,затим металну цев за расвету;као и металну цев за ограђивање дворишта и травнатих површина. Истраживали смо чему  то  служе  цеви  у ОШ,,Јастребачки партизани“.Заједно  смо дошли  до  сазнања да нам оне  служе  за грејање и спровођење  воде која се загрејава преко котла. Деца  су правила ,,бунар“  за производњу  природног  сока.У бунар  су се додавали  разни зачини.Кроз  цев је сок дошао и до нас и маме Марије и маме Андриане.Сок је правио Андреј Ј. послужио нас је В.М. Обишли  смо  продавницу  водоводног и  канализационог  материјала   у  Мерошини. У реализацији и гранању пројекта помогли  су  нам родитељи који су  давали  идеје у ,,пројектној  свесци“.   Родитеље смо позвали на учешће  и  сарадњу писмом које  је објављено у  вибер  групи. Омиљена  игра  деце  била је  прављење  бунара  црева  којим  су  деца  наводњавала  башту. .. Пред сам крај пројекта посетили смо фирму ,,Елдон“ у Азбресници. У току  пројекта правили  смо  двоглед  од  цеви.шатор,,тегове,рамове за  слике,набацивали  обручеве на  цеви,правили  фигуре  и  слова од  макарона  у  облику цеви… Пројекат  смо  завршили  закључно са крајем 2022 године .Долазили  су  родитељи  и  заједно  смо  прославили  крај  пројекта  уз   грицкање  ролера   у  облику  цеви;уз  радовање  фигурама  --које  су  родитељи  са децом   направили од цеви –а  у  складу  су  са  новогодишњим  мотивима. Родитељи  су направили  и  новогодишњи  накит  у  складу  са  пројектом  чије  смо  затварање  прославили. Родитељима  је  цео  наш  пројекат  представљен  у  виду  презентације.Искористили  смо и  ово  дружење  са  родитељима  како  бисмо  заједно  уредили  наш  вртић у  новогодишњем  стилу. Улога  васпитача  у  свакодневном  животу  је  вишеструка.Трудимо  се  да  деци  будемо  подршка  у  истраживању , игри  и  учењу.Усмерени  смо  на добробит  деце., негујући  квалитет  односа  у  групи  и  градећи  односе  усмерене  на  међусобно  уважавање  и  поштовање  различитости. Подстичемо  децу,,родитеље  да  се укључе  у  пројекат  кроз  уважавање  њихових  мишљења и  идеја. Ангажованост  васпитача  огледа се и  у  заједничком  учешћу  са  децом  а не  у  директном  подучавању.Васпитачи  су  усмерени  на  добробит  деце  негујући  квалитет односа у групи  и  поштовање  различитости.

Васпитна група пред полазак у школу  „Пчелица“ Кованлук Васпитач: Марина Коцић Вртић „Полетарац“ Мерошина Пројекат „Тегла- Од чега се прави, чему служи?“  започет је 21.09.2022. године и трајао је до 25.11.2022. године. Повод за покретање уочен је на почетку септембра јер су се деца играла у симболичкој целини где је на полици било наређано неколико малих, украсних тегли са различитим поклопцима, различитих величина и облика; воће и поврће од разног  материјала- дрвеног, пластичног, стиропора, природних- орах, кестен, лешник, затим зрна кукуруза , пшенице...  Деца су пунила тегле и разговарали шта су у породици правили и стављали у тегле. Лена Костић је изјавила: „ Са баком сам пунила тегле малим краставчићима, сипали воду, со и још нешто кисело.“ Милица Ристић јој је одговорила: „ Ја сам са мамом правила нешто слатко од смокве из нашег дворишта, стављали смо шећер, бушили их, ставиле на шпорет.“ Свако је нешто остављао у тегле и причао о томе, јер је то у овом периоду било актуелно. Пунили су тегле неко воћем, неко поврћем и то се настављало данима. Увидела сам да их то интересује и као провокацију сам унела мноштво тегли различитих облика и величина са необичним поклопцима што је изазвало њихову запитаност „Чему ће нам служити, шта ћемо стављати у њих, како су нарављене?“ На њихова питања одговорила сам питањем „Шта ви мислите?“ и од њихових одговора настала је ЗЖН табела. Знали су много воћа и поврћа који могу да се ставе у теглу, сетили се и много других намирница али нису знали од чега се први стакло, шта буде са теглом када је бацимо, о рециклажи. Ја сам им рекла да има од других материјала тегле а они се сетили керамике, дрвета, метала, и запитали се како се прави тегла од глине? Тако смо кренули у истраживање да нађемо одговоре на мноштво питања. Договорили смо се да позовемо родитеље да нам помогну у уређењу унутрашњег простора- где ставити све те тегле, а и дворишта, тако је настало писмо за њих које смо проследили преко вибер групе, а на почетном паноу смо окачили све то и наше прве радове. Дошла је мама Вукашина Митића, домар из вртића, и представник локалне заједнице да нам помогну око постављања процесног паноа и панела, скривалице, а мама је са девојчицама облагала самолепљивим папиром полицу за „нашу зимницу“. Дечак је помагао мајсторима да окаче „завесу од дискова“ коју је направио са својом мамом у целини за игру светлости и сенкe. Остали родитељи су слали намирнице и природни материјал: бундеве, печурке, лејке, шћућурчиће, кукуруз, пшеницу, облице, клипове кукуруза, пруће, шишарке, рециклажни материјал, тегле, шерпе, лонац, млин, ручну мутилицу и наш простор је добио нови изглед богат за истраживање. Ја сам такође истраживала и из новина- практична жена, исекла све о лековитом биљу, лековитим својствима неког воћа и поврћа, да се могу правити мелеми, маске, шминка, чајеви и окачила на паноу у литерарној целини што је код деце изазвало запитаност, разгледали су, препознавали биљке и тражили да им читам из тих извора сазнања. Позвала сам их да и они са родитељима истражују, да нацртају биљку коју желе да истражују, напишу одакле је дошла код нас, чиме. Свако је изабрао које воће и поврће ће истраживати, тако да су се родитељи сходно њиховим интересовањима укључили у истраживање и документовали шта су све открили, што смо окачили на процесни пано поред наших радова, исказа, слика, фотогафија. Открили смо да је већина биљака дошла из Америке, Азије, Индије, бродовима. Договорили смо се да направимо брод, сплав, воз, пијацу „Бундевицу“ па смо упутили позив родитељима за помоћ. Одазвало се четворо родитеља, тата Лене Микић је од палета брзо направио брод, маме Василија Јанковића и Деспота Тасића пијацу облагањем старе полице, а мама Вукашина Митића и ја завесу за „терасу“ са разнобојним рефлектујућим фолијама, различитих облика и боја. Деца су нам помагала, додавала алат, придржавала, секла самолепљиву фолију, мерила и лепила. Од пањева, трупца и облица направили смо воз а родитељи се помучили док су преносили „тунел“ који су деца касније бојила, додали смо и струњачу па смо се провлачили. Наше двориште је добило други изглед и могли смо да кренемо у ново путовање, игру, истраживање. Родитеље смо наградили балетским покретима уз песму „Јесења песма“ свирали смо, певали и пратили ритам „Јесење сонате“, као и песме „Воће“ на нашим инструментима. Смишљали смо како ћемо ми направити брод, настали су нацрти за брод којим ћемо превозити намирнице до других континената, а Стојадиновић Богдан је изјавио: „Мој брод иде до Енглеске, тамо је много хладно, често пада киша, па сам себи нацртао кабаницу.“ Тасић Деспот је рекао да ће нацртати подморницу и испод воде превозити све намирнице да му их киша и таласи не квасе. Унела сам нову провокацију, мноштво ликовног материјала, наређаних у два организатора где је било: темпера у боцама, акварелних боја у тубама, чипки, машница, ваљака са сунђерима, разнобојних куглица, неких, од стиропора, дрвених канапа различитих дебљина а и доста природних материјала: жир, шишарке, кестен, лешник, орахе. Ставила сам и пластична киндер јаја што су родитељи послали, кликере, клипове кукуруза, облице, гранчице и прућа...   Чипка је изазвала пажњу девојчицама као и мале теглице, па смо решили да их украсимо и наређамо на нашој полици. Дечацима су ваљци са сунђером били занимљиви, па смо веће тегле украшавали, али нису имали идеју чиме да их напунимо и ставимо на нову полицу за зимницу. Кренули смо у обилазак околине вртића и открили мноштво воћа и поврћа код комшија: грожђе, смокве, орахе, парадајз, паприку, купус, а угледали смо и шипурак и решили да наберемо и тиме напунимо тегле јер сви воле палачинке са џемом од шипурака. Наша општина је специфична и позната као „Општина вишње“ по облачинској вишњи, брендиране у свету, решили смо да направимо од креп папира вишње и јабуке, а од шишарки ананас јер деца воле јужно воће и доста га једу у овом периоду. Апликацију јабуке смо искористили за драматизацију приче „Јабука“ заједно са нашим другарима из „Твити“ Крајковац. Унела сам још једну провокацију- обод дрвени од фотеље и дрвене фиоке, модел аута и шему за израду тако да су и дечаци и девојчице измишљали и правили своје превозно средство за превоз намирница. Деспот и Василије су донели нашу „породицу“, лутке на варјачи и наређали у кола- берачи који иду да беру грожђе . Лена Микић се досетила да дода ауспух а Богдан и Вукашин су додали приколицу и наређали рзличите намирнице за трговину са ванземаљцима, а ставили су и „слушалице“ са којима могу да се споразумевају са њима. Вукашин је насликао и ракету и планете које је видео на свом лету а и шта је причао са њима тако да је настала добра прича за учење. Лена Микић је са мамом правила мешану салату: „Ставили смо колутове краставчића, кришке зеленог парадајза, сецкану паприку, лука на кришке и зрнца нечег црног и залили.“ Тако смо дошли на идеју да и ми нешто слично направимо. Обојили смо со различитим бојама за колаче, пунили теглице различитим бојама за колаче и оставили нашу мешану салату на полицу која се постепено пунила. Проширили смо наше истраживање да нађемо одговор на многобројна питања, отишли у фабрику за конзервирање „ Милса“ у Мерошини. Деца су казивала шта ће питати, шта их интересује а стручњак Весна и ја се договориле чиме су запитани и шта да им покажу. Показали су им тегле различитих величина и које намирнице у коју стављају, на пример корнишоне-научили смо тај израз, печурке, цвеклу, папричице. Деспот је питао како остају дуго и не покваре се, Васа „Чиме их киселе?“, Вуле „На којој температури?“ и технолог је јасно одговорио на сва та питања. Показали су чајеве које пакују што је интересовало девојчице а добили смо доста кутија на поклон за децу и вртић и тегле цвекле. Посетили смо Народну библиотеку у Мерошини трагајући за изворима сазнања о рециклажи стакла, видели различите сликовнице и књиге, велике, мале, 3Д књиге су нам се највише допале. Са изворима сазнања вратили смо се у вртић где смо гледали видео са јутјуба о рециклажи стакла у нашој близини- Грејачу. Директорка вртића је ишла у фабрику на договор шта деца желе да истраже а и предложила нам да се по повратку до Ниша вратимо возом. Деца су била одушевљена јер се нису возила возом осим Васе који је одушевљено причао о свом путовању возом. Позвали смо родитеље да нам се придруже али због посла, болести, нису могли па смо повели медицинску сестру Наташу Митић. Читала сам називе места, чија је то општина: Мерошина, Ниш и Алексинац. Тамо су нас сачекали радници, показали машине за рециклажу, говорили од чега се прави стакло, на којој температури, како се штеди рециклажом, где се вози репро-материјал итд. Челници фабрике показали су још два видео снимка о фабрикама у Србији за рециклажу пластике и картона. Дали су нам стакло, различитих боја и облика на поклон, показивали узорке, флаше и слично. Богатији са новим сазнањима возом смо се вратили у Ниш, фотографисали за успомену на железничкој станици, поред старе локомотиве, током путовања и тако документовали да се присетимо када направимо албум о овим доживљајима. Заједно смо се присећали села која смо пролазили и уцртавали у мапи, писали имена села, града и река. Мештанин села Кованлука нам је помогао да направимо инсталацију са конзервама, металним кутијама, лонцима и поклопцима, а ја и деца инсталацију за наше сокове од воћа, а трећу-воденицу, за кукуруз и пшеницу нисмо завршили због лошег времена, али ћемо је завршити у пролеће. Тата Лене Косић (грађевинац) направио нам је кућицу-кухињу за спремање зимнице тренутно а касније ћемо јој променити намену у на пример посластичару, цвећару... Са групом пред полазак у школу „Твити“ из Крајковца смо се често дружили и истраживали, отишли смо на њихово брдо да потражимо печурке и прославимо рођендан Лене Костић. Срећан је био Вукашин Митић јер је пронашао једну печурку, али смо видели и како је бундева поново процветала због топлоте михољског лета. Милица Ристић се запитала: да ли са дрвета тече мед? Била је то смола, а ми смо решили да истражујемо о меду, јер наше село носи назив на турском Пчелари- људи који гаје пчеле. Прочитала сам им легенду о томе, да су калуђери из манастира Св. Јована из Сибовца увидели да се на овим обронцима планине Мали Јастребац најбоље напасају пчеле. Истраживање смо наставили у пчеларској задрузи у Кованлуку где нам је пчелар показао машине за врцање меда-центрифугу, за прављење погаче од меда и шећера за зимску прехрану пчела, дегустирали смо мед.  Добили смо на поклон теглу меда и сатну основу за израду саћа. Богатији сазнањима вратили смо се у вртић да израдимо пчелице од пластике киндер јаја, а у кошницу где смо у саће исписали наша имена а деца налепила украсне пчелице онолико колико има слова у њиховом имену. Маме су се придужиле у писању имена за кутије-портфолиа, и украсиле их различитим материјалима, а за наше дрво извезле почетно слово на јабуци од филца. Ми смо писали наше име на подлози од шећера, а Валентини Костић je дала подршку Анђелија Миленковић да нацрта нешто друго пошто није знала да напише. Нацртала је срце и била срећна што смо јој сви тапшали. За затварање и слављење пројекта са родитељима и руководством и стручном службом вртића-на краткo, изабрали смо 25.11. светски дан кукуруза, а маме су сходно томе припремиле кокице,печени и кувани кукуруз шећерац. Деца су им са пуно поноса показивала почетни и процесни пано, наше две полице пуне зимнице, портфолија, мапе скице, а и казивала стихове „Хвала јесени“, „Крива је јесен“, певали јесенске песме, „Воће“, и одиграли коло „Пљескавица“. Тако су приказала родитељима шта су научила а то све уписали у ЗЖН табелу. Пројекат је дуго трајао јер су деца показала заинтересованост за истраживања а и мене подстакла да будем ко-истраживач и проналазим изворе и нове провокације. Кроз пројекат смо обогатили и унутрашњи и спољашњи простор који користимо често са школском децом као и њихов у заједничкој игри. Сарадња са родитељима је била изузетна али и сарадња са мештанима и локалном заједницом који су нам поклањали гајбу јабука, поклонили и засадили дрво јабуке, а и украсну биљку поред наше кућице, саксију са лековитим цвећем-алоу, струкове кикирикија који су садили поред реке. Доста смо се дружили са школском децом када су долазили песници у Крајковцу, такмичење падобранаца из Малте, Грчке и Србије гледали смо са малим другарима из васпитне групе „Бамби“ из Облачине, и нашим вршњацима из „Твитија“ Крајковац. Мама Богдана Стојадиновића је након прославе рођендана у природи написала на вибер групи: “Ово је предивно, као некада деца са Бранком Коцкицом“,  а Богдан је рекао да би волео свој рођендан тако да прослави. Запажања васпитача: Највише изазова је било на Крајковачкој брани и у дворишту нашег друга из Падине, па то користити у даљем раду више, срећно учење путем целовите интеграције, учење у амбијенталној подстицајној средини, чиме се уважава испреплетеност, како интелектуалних и емоционалних, тако и сензо-моторних могућности сваког појединца, не запостављајући њихов социјални и говорни развој- припрема за стварни живот. Израдили смо албум са фотографијама насталих током истраживања.

“Пажљивкова смотра” је смотра деце предшколског узраста, ученика првог и другог разреда основних школа, на тему безбедности саобраћаја. Основни циљ реализације смотре је развој и унапређење саобраћајног образовања и васпитања деце, а посебно унапређење знања и ставова о безбедном учешћу деце у саобраћају. Предшколци из ПУ „Полетарац“ Мерошина и ученици првог и дугог разреда одељења Основне школе „Јастребачки партизани“, такмичили су се у квизу познавања саобраћајних правила „Пажљивкова смотра“ у организацији Агенције за бежбедност саобраћаја и Савета за безбедност саобраћаја општине Мерошина. На предшколском узрасту (година пред полазак у школу) најуспешнија је била екипа „Зелени“ из Азбреснице, Кованлука и Крајковца, друга је била екипа „Црвени“ из Мерошине и Баличевца, док су трећепласирани били „Жути“ из Батушинца, Балајнца и Девче. Победници су освојили и вредне награде, медаље и захвалнице, које је обезбедио Савет за безбедност саобраћаја општине Мерошина. Најуспешније екипе у све три категорије пласирале су се на регионално такмичење, где ће одмерити снаге у познавању правила у саобраћају са вршњацима из других општина и градова.

Пројекат „Моја кућа“ развијан је са децом од 17.10.2022. до 03.02.2023. године. Повод за пројекат настао је од стране деце која су њиховој другарици, Каји, која је стално желела да иде кући, правили кућу од столица и школских клупа. Ово ме је подстакло да мало истражим литературу о кућама и претражим идеје на интернету о материјалима који се могу употребити у изграњи наших кућа. Као провокацију унео сам разне материјале (ролне тоалет папира, кутијице од лекова, кутије од ципела...). Деца су од њих правила своје куће. Затим смо цртали и бојили наше куће. Родитеље сам путем вибер групе обавестио о теми пројекта и замолио их да се укључе у даљу реализацију. Наш пројекат смо наставили даљим истраживањима о кућама. На интернету смо истраживали како изгледају куће, како су изгледале, од којих се материјала праве, како изгледају куће других народа у различитим крајевима Света. У даљем истраживању открили смо како изгледају куће Индијанаца, Ескима, Монгола итд. Огњен је рекао: „Индијанци живе у шаторима“ (вигвам), док је Сара рекла да Ескими живе у снегу (игло).  Да у јуртама живе Монголи и да се она лако и брзо саставља и раставља. Кајина мама је дала предлог да организујемо шетњу кроз наше место и да видимо каквих кућа има у нашој околини. Кроз шетњу смо видели различите типове кућа које су изграђене од различитих материјала. Подстакнута овом шетњом Сташа је дала идеју да скупљамо лишће и од њега направимо куће од лишћа. У дворишту вртића је било пуно лишћа које смо сакупили и оставили да се осуши и испресује. Свакодневно смо се упознавали са материјалима од којих се праве куће па смо организовали посету локалном предузећу за прераду песка. Тамо нас је један од власника предузећа, Горан, упознао са процесом прераде и одвајања различите гранулације песка, камена и машина којима се тај процес остварује. Посету смо заокружили прављењем куће од песка помоћу кофица. У међувремену нам се лишће осушило па смо правили кућицe колаж техником од лишћа. Како је пројекат даље текао открили смо занимања: архитекте и зидара. „Архитекта црта кућу“-  рекла је Сара. „А мајстор зида кућу“- рекла је Настја. На лаптопу смо гледали документарни филм како се прави кућа од темеља до крова. У вртићу смо у наредним данима скупљали алате који су били потребни за пројектовање и прављење куће. На папиру који сам донео пројектовали смо кућу и били мале архитекте. Родитељи су заједно са својом децом, код куће, направили по једну кућицу. Од направљених кућица направили смо изложбу и макету нашег села кроз које смо направили шетњу. У вртић смо донели мајсторски алат потребан за изградњу куће са којим смо се ближе упознали и открили за шта се користи (висак, либела, мистрија, вангла...). Настијин тата је донео кутије од амбалаже помоћу којих смо направили кућу користећи знање које смо стекли током пројекта. Употребом украсног папира кућу смо „омалтерисали“ и направили кров од „сламе“. Пројекат смо завршили организовањем презентације за родитеље. Запажања васпитача: Деци је веома много значило што смо обилазили места, упознавали алате, професије да би стекли знање како се прави кућа. Деца су била поносна и срећна што смо направили кућицу у којој су могли да се играју. Родитељи су се такође укључили у пројекат. Надамо се да ћемо у неким следећим пројектима уредити двориште.