Вртић Полетарац

Vaspitac: Jelic Tijana PU “Poletarac” Merosina V.g. “Zvoncici”, Balajnac Projekat “Sesir” razvijan je sa decom od 10.10.2022. do 20.12.2022. Priprema za maskembal, razgovor ko ce se u sta maskirati, igra uloge I pravljenje raznih sesira od papira poput vilenjaka, vestica, gusara,bio je povod da zapocnemo sa istrazivanjem sesira. Koje vrste postoje, ko sve nosi sesire, od cega se mogu napraviti su neka od decijih pitanja koja su u pocetku postavljala. Kao pocetnu provokaciju sam unela razne vrste realnih sesira i nekoliko fotografija sa sesirima. Interessovanje je odmah krenulo, razne uloge su bile organizo-vane medju decom. Zatim smo krenuli zajedno u istrazivanje kako da napravimo sesir. Saznali smo na internetu kako da napravimo cilindricne sesire. Kako je uveliko jesen I pregrst jesenjih plodova oko nas deca su igrajuci se stalno u dvoristu vrtica unela opalo lisce u sobu I htela da nesto naprave od njega. Dogovorili smo se da organizujemo Jesenju sesirijadu, da donesu u vrticu razne jesenje plodove poput kukuruza, zireva, sisarki, lesnika I raznih plodova koje mogu naci. Tako smo i obavestili roditelje da pocinjemo sa projektom Sesir i da su nam za pocetak potrebni jesenji plodovi. Zatim su od ostataka materijala I zrnevlja pozeleli da nesto prave pa su ih lepili u obliku sesira. Kako nismo imali dovoljno mesta da smestimo sve napravljene sesire ,setili smo se da napravimo jedan stalak za sesire i dosli na ideju da nadjemo odgovarajucu granu drveta i posudu u kojoj cemo staviti zemlju ili pesak. Na internetu sam pronasla Pricu o jesenjem sesiru koju su deca nakon mog citanja htela da dramatizuju, pa su na pozornici uzimala razne napravljene sesire i pricali neki jesenju a neki svoju pricu. Kod pojedine dece ova aktivnost se cesto provlacila tokom projekta. Pravili smo i rodjendanske sesirice umesto досадашњих честитки. Zatim smo hteli da saznamo nesto vise o sesirima i otisli do biblioteke u skoli u Balajncu. Deci je tamo privukla paznju knjiga o gusarima pa je nakon posete Jakov sebe maskirao u gusara. Istrazivali smo na internetu kako da napravimo gusarski sesir I pronasli origami tehniku koja je zaintrigirala decu i pokusali da ga napravimo. “Koja je razlika izmedju gusara I pirata?”,bilo je jedno od decijih pitanja pa smo odgovor potrazili na internetu. Dobili smo i skicu za izradu piratskog broda i deca su bila zainteresovana da ga napravimo. Bojili su, seckali, uklapali i uspeli da naprave dvodimenzionalni brod. Dugo je trajalo interesovanje I i igra gusara na brodu. Deca su se zatim setila sesira za vestice koga je Sara nosila na maskenbalu , jer je jedno dete spomenulo Noc vestica, pa smo pravili sesire za vestice. Na predlog jednog roditelja smo napravili igru memorije-sesiric od kartona i cepova sa elementima bundeve sa kojom su se deca igrala tokom citavog trajanja projekta. Krenuli smo sa istrazivanjem gde sve mozemo pronaci sesire. Deca su najpe svuda po sobi trazila, a zatim smo i krenuli malo u obliznju setnju. Na ulici smo sreli coveka koji je nosio sesir na glavi i deca ga upitala odakle mu taj sesir. Deci je odgovorio da ga je kupilo u prodavnici. Kako deca znaju da postoji jedna prodavnica tj. butik u selu odmah su reagovali da bi mogli da odemo I pogledamo da li tamo ima sesira. Dogovorili smo se da sutradan odemo I mi do prodavnice. Tamo nas je prodavacica ljubazno docekala I iznela sve vrste sesira koje ima na prodaji. Davala je deci da ih isprobaju, govorila kako se zovu i na kraju nam poklonila jedan vojnicki I jedan slameni sesir. Po vratku u vrtic deca su se igrala s njima a jedna devojcica je dala predlog kako i mi mozemo da napravimo jedan sesir od slame jer oni kuci imaju slamu. Evo pokusaja, deci je bilo upocetku zanimljivo ali ih malo bockala slama tokom provlacenja na sesiru koji smo oblikovali od mreze. Pokusavala sam izvesno vreme da pronadjem u okruzenju sesirdjuju ali nije bilo uspesno, ovih zanatlija skoro da nema vise nigde. Tako da smo o samom radu, materijalu koji koristi i sam proces kako se dolazi do jednog sesira posmatrali preko televizora tj sajta. Nakon prezentacije Tadija je uzeo plastelin i napravio ruski sesir –muskovnjaku, koju je sesirdzija predstavio u prezentaciji svog zanata. Nikolija je sutradan donela masinu za sivenje -igracku da bi skrojila sesir. Zatim su jos neka deca htela da vajaju sesire od plastelina, nabavili smo i glinu i od gline oblikovali sesire a potom ih bojili temperama i evo nasih radova: Inspirisani sajtom sesirdjije razmisljali smo koje vrste sesira jos postoje pa smo u sklopu cilindricnih sesira pronasli madjionicarski sesir i sesir za klovnove. Jedna devojcica j donela madjionarski set ali nam je nedostajao sesir pa smo ga i napravili. Deca su zatim naucila i neke madjionicarske trikove, pokazivala ih kuci roditeljima i dolazila u vrtic s nekim novim trikovima koje su naucila od svojih roditelja. Zatim smo sesir za klovna napravili tako sto smo seckali i lepili geomestrijske oblike po njemu- krugove, kvadrate i trouglove. A onda i zonglirali lopticama I igrali se jos puno improvizovanih igara. Druzili smo se i sa predskolcima kojima su bili ineresantni nasi sesiri pa smo napravili sesirijadu svi zajedno kroz skolu, otisli do uciteljice predstavili djacima nase sesire i isitrazivali kod njih sta oni znaju i mogu da nam ponude vezano za temu. Jedna devojcica je donela u vrtic pcelaski sesir koji je videla kod svog dede koji cuva pcele. “I moj tata ima takav sesir I odelo ima, takodje je I on pcelar”-rekao je Tadijai prodruzio se igri. Svima je bio zanimljiv sesir zbog mreze verovatno pa su krenuli da prave med cepkajuci zute papiririce i da presipaju po posudama. Interesovanje se javilo pa sam sutradan donela kutiju od jaja da napravimo ramove i sace, a deci rekla da ponesu jaja (kinder) i od njih napravimo pcelice. Saznali smo ponesto i o pcelarima. Deci su stalno bili dostupni sesiri koje su donosili od kuce, i one koje smo npravili u vrticu, te su se cesto igrali razne igre uloge, napravili su porodavnicu, krojacnicu , izlagali su sesire na razne nacine, prodavali , krojili ,kupovali… Dok smo u Enciklpediji istrazivali o sesirima, naisli smo na razne kuture sveta u kojima se spominju Sombrero sesiri sto je zbunilo decu jer im je naziv bio cudan. Saznali smo da ih nose Meksikanci na raznim manifestacijama i da bez njih nema meksicke zabave. Slusali smo malo meksicku muziku i paravili sombrero sesire. Pricajuci o raznim kuturama devojcica je predlozila kako bi mogli da napravimo nas vrticki sesir, pa smo na predlog dece kako bi to moglo izgledati otiskivali sake i prstice i tako napravili “vrticki sesir” kako su ga deca nazvala. Za zatvaranje projekta smo pozvali roditelje u vrtic i predstavili sve nase produkte rada,organizovali sesirijadu- deca su setala i pokazivala sve napravljene sesire, pricala o njima, predstavili sta smo sve saznali tokom istrazivanja. Za zavrsetak smo napravili od sesira jelku i novogodisnji sesir u susret Novogodisnjim praznicima.

Шта то вири изнад земље“ в/г „Колибри“ Група пред полазак у школу Баличевац Школска 2022/2023 Васпитач: Сашка Радовановић Пројекат „Шта то вири изнад земље“реализовала сам са децом у периоду од 13.03.2023.год.до 20.06.2023.год. Посматрајући децу током игре у соби и на отвореном простору,уочила сам да деца стално говоре о цвећу,о томе како је оно изашло из земље,као и како то да су мрави изашли из земље а не цвтају... Вук.Р.је често причао како се у његовом дворишту поред капије појавила висибаба,а напољу је хладно па чак и снега има. То нам је дало идеју и био повод да покренемо пројекат:“Шта то вири изнад земље“. Повод за покретање пројекта је била честа шетња по дворишту вртића и школе. Као провокацију за истраживање унела сам цвеће,разне апликације цвећа,земљу у кесама,разносемење,зрневље.. Деца су пришла до цвећа и разгледала,отварала кесе затим постављала разна питања: Војин: Ко је донео ово цвеће? Вук: Како је ово цвеће доспело овде? Хелена: Где му је корен? Неда: Како је и даље свежа а није у земљи? Вељко: Зашто му је овако спуштен цвет? Маша: Зашто нема других цветова? Нина: Одакле оно кад је хладно? Писмом сам обавестилиа родитеље и позвала их да нам се придруже у даљем истраживању. Заједно смо радили почетни пано. Разговарали уз помоћ слика о годишњем добу,цвећу...Па су уследила питања: Виктор: А када падне ноћ,шта раде биљке? Вук: Оне спавају? Хелена: Исто као и ми. Уз помоћ приче у слици ми смо наставили причу о цвећу,у ком годишњем добу оно цвета,расте... Деца су са својим родитељима посадила шта су желела и имала код куће,како би пратили раст и развој биљака. Деца су желела да праве цветове, па смо правили цветиће од папира и цевчица „кукурег“ и „ зумбул“. Истраживали смо да ли може успети биљка када је у кеси или када је на мокром убрусу у тегли... Сазнали смо шта је све потребно биљкама да порасту,каквог су мириса... Уочили смо развој биљака. Деца су се бринула о биљкама. Обликовали смо цвет од пластелина,правили смо мозаик од колажа,уз помоћ штапића за уши и флашица за воду сликали смо пролећно дрво,од креп папира украсили смо вазу.Посетили смо цвећару у Мерошини, библиотеку, расадник цвећа у Александрову. На иницијативу деце упознали смо се са причама „Цвеће мале Иде“ и „Три пролећна цвета“. Деца су драматизовала и илустровала приче. Маша,Нина,Хелена,и Нађа обожавају да играју коло па смо играли „Пролећно коло“. Са децом смо ишли у куповину цвећа како би нашу башту улепшали. Пратили смо раст биљака и садили цвеће са родитељима. Деца су причала како су са родитељима садила боб,црни лук,бели лук,грашак,кромпир...Рекли су да и то вири из земље и да би желели да сазнају нешто више о томе,изразили су жељу да посадимо башту – раног поврћа.Тако да се наше истраживање са цвећа проширило на рано поврће.Са децом смо отишли код Сариних родитеља који су тог дана радили у башту па смо сви заједно сазнали како се припрема башта за садњу а потом и како се сади... Вајали смо рано поврће од пластелина,сликали смо рано поврће,правили маске од картона и певали песму поврћијада – Миња Субота,играли се колажом... Играли смо игру „Чаробна торба“,након тога смо правили салату од поврћа и дегустирали је. Дегустација раног поврћа нас је навела на дегустацију раног воћа па смо наше истраживање проширили на рано воће.Деца су донела јагоде па смо их дегустирали потом су изразили жељу да им причам причу о „Маши и медведу“,затим су деца илустровала причу.Деца су од глинамола вајала трешње и јагоде а касније су их бојила тепером. Уз помоћ воћа и поврћа деца су се упознала са скуповима,а знање о скуповима су допунила радом у часопису. Деца су желела да направимо неки колач од воћа,али пошто немамо где да га испечемо,одлучили смо да направимо воћну салату са шлагом,деца су то назвала „смути челеџ“,били су одушевљени,стављали су воће које желе,а затим то са задовољством дегустирали. Наше истраживање се проширило на инсекте када су девојчице Маша и Хелена донеле инсекте у тегли (лептир,комарац,вилин коњиц) и тако заинтересовале осталу децу.Рекли су да неке бубице такође излазе и вире из земље. За даље упознавање инсеката користили смо часопис Пројекат смо прославили тако што смо родитељима скували чај и док су дегустирали чај гледали су презентацију Затим смо наставили прославу тако што су деца рецитовала, глумила, играла, плесала... Затим сам деци након одгледане приредбе поделила уверења и дипломе о успешној завршеној школској години и дочекала нове другаре.

,,Лопта'' В.г.,,Ципелићи'', Девча, ПУ,,Полетарац''Мерошина Васпитачица: Соња Савић Васпитно-образовна група:група у години пред полазак у школу Пројекат,,Лопта''реализован је у периоду од 10.10. до 28.12.2022.године.Током боравка на отвореном простору , али и у соби, деца су показала велико интересовање за игре лоптом. На отвореном простору играли су фудбал,игру ,,Између две ватре'', шутирали су лопте,бацали и хватали лопте,деца школског узраста су их учила како се игра одбојка...У соби су убацивали лопту у кош,покушавали да лоптом погоде одређени циљ ,убацивали лоптице у пластичну цев,.. Као провокацију за истраживање донела сам лоптицу скочицу и лоптицу за тенис. Ставила сам их поред кутије са лоптама . Деца су почела да истражују од којих материјала су направљене лопте,колико високо одскачу,да их упоређују са лоптама из кутије, ређају по величини. Огњен је узео чуњ и користио га као рекет за ударање лоптице. Из разговора са децом сазнала сам шта знају и шта би хтела да сазнају о лопти. Родитеље смо путем вибер групе обавестили о чему планирамо да истражујемо и позвали их да нам се придруже. Написали смо и писмо родитељима и замолили их да нам помогну да направимо мини голове и кош. Договорили смо се да Миљанин и Огњенов тата направе кош. Кош је већ наредног дана био постављен. Учитељица нам је помогла да исплетемо мрежицу за кош. 0стали родитељи су нам помогли да направимо голове од палета.Показала сам родитељима слике голова које сам пронашла на интернету и договорили смо се како ће наши изгледати. Тате су мериле и секле дашчице од палета,маме помагале, а деца провлачила канап и фарбала стативе. Нестрпљиво су чекали да се осуши фарба, како би могли да играју фудбал. У соби су деца истраживала како се понаша лопта кад је пусте низ тобоган ,а како други предмети.Отискивали су лопту бојом како би разумели разлику између лопте и круга, тј. да је отисак лопте круг. Гледали смо и фудбалску утакмицу Сбија-Камерун и навијали за нашу репрезенацију. Деца су желела да виде како изгледа прави спортски терен, па смо позвали директорку и она се са председником Спортског савеза договорила око датума наше посете. Комбијем смо отишли у Мерошину и посетили балон салу.Био им је занимљив овај простор,велики голови,кош,различите лопте. Деца су мало гледала како голмани тренирају, а онда смо отишли на други крај сале где су деца желела да трче. Затим смо посетили Спортски савез и са председником спортског савеза отишли на игралиште. Председник Спортског савеза им је објаснио која је разлика између стадиона и игралишта,показао им где су трибине, клупе за резервне играче, како фудбалери тренирају,а након ,,тренинга'' деци je поделио медаље. Деца су стално причала о лоптама које смо видели у сали.Пошто их је интересовало како се праве лопте,погледали смо неколико видеа о томе како се прави фудбалска лопта,кошаркашка,лоптица за тенис,али и обична гумена лопта. Испричала сам им како су деца раније правила лопте крпењаче и договорили смо се да свако донесе неколико крпица,па да покушамо и ми да направимо такву лопту. Прочитала сам им причу,,Ко станује у лопти'', након чега су деца илустровала причу на различите начине и уз коришћење различитих материјала. Често се дружимо са другарима из школе када имају часове физичког васпитања.Сада су нас позвали да заједно идемо у шетњу. Деца су приметила ситне плодове поред пута . ,,Погледајте,ово личи на лоптице'' рекла је Милица.Помогла сам им да скупе те ситне плодове и, кад смо се вратили у двориште вртића, договорили смо се да их искористимо за израду ликовног рада. Наредног дана су донели воће и поврће које их подсећа на лопту . Причали смо о томе шта су донели, да ли је воће или поврће, где расте, шта се прави од тих плодова и истакли значај здраве хране. Затим су и од тих плодова желели да ,,нешто направе''. Приметила сам да Александар С. црта планету Земљу. ,,И Земља је као нека лопта у свемиру''каже Александар .,,И друге планете су као лопте, и Сунце и месец''. И остала деца су се укључила у разговор о планетама. О сунчевом систему сам им читала из енциклопедије,а гледали смо и видео о настанку планета. Договорили смо се и направили модел соларног система од пластелина ,тако што је свако направио по једну планету. Стално су узимали глобус и истраживали смо како изгледа планета Земља,шта која боја означава,где се налази наша земља,како се Земља окреће око Сунца и око своје осе. Причали смо и о Сунцу, о његовом значају за живи свет.Истраживали смо од којих боја се састоји светлост. Матија је другарима објашњавао како је са мамом правио лопту од зрневља.Ова идеја се допала деци, па су желели да и она исто раде.Узели су папире у боји на којима сам им нацртала кругове и почели да лепе зрневље. Пошто смо прикупили довољно крпица,направили смо лопту крпењачу,као што смо се раније договорили.Деца су секла крпице, и свако је по мало шио иглом и концем. Кад је лопта била готова, уследило је добацивање лоптом. Деца су бацала лопту у вис и у даљ. Колико је далеко бачена лопта мерили смо педљом,стопалом,кораком и метром. Миљан је донео часопис и рекао,,Васпитачице,прочитај нам ову причу о лопти'''. Наслов приче је био ,,Кликери'', али он је на основу илустрације тако закључио.Након читања приче, разговорали смо о томе да ли су они некад играли кликере.Договорили смо се да донесем кликере и да се играмо.Било им је занимљиво да посматрају шаре унутар кликера и,на њихов предлог,гледали смо видео о томе како се праве кликери.Играли су се кликерима на различите начине, у соби и у дворишту. Од наше установе смо добили нове лопте - лопту за скакање и џак пластичних лоптица. Деца су одмах почела да одвајају лоптице по боји, па сам им понудила обручеве како би направили нешто налик оградици око лоптица и објаснила им да су то сада скупови, а лоптице су елементи скупова.Деца су бројала колико који скуп има елемената,који скуп има више а који мање елемената,формирала нове скупове. Много им се допало скакање на лопти коју су сами напумпали. Ближили су се новогодишњи празници и деца су често питала када ћемо да окитимо јелку. Размишљали смо како можемо да направимо јелку од лоптица. Исекла сам неколико прстенова од картона различитих величина . Деца су их обојила темперама а ја сам их повезала канапом.Затим смо лепили лоптице као украсе.Деца су желела да јелку окачимо на плафон. Богданова мама је предложила да родитељи са децом, код куће, направе украсе од лоптица и да њима украсимо јелку.тим украсима деца су окитила јелку. На крају пројекта позвали смо родитеље у госте.Причали смо им шта смо све урадили у току пројекта и организовали такмичарске игре са лоптама.

Група мешовита Узраст 3 до 5,5 година Вртић ПУ Полетарац Место Мерошина Васпитач Милена Јоцић 12.10. Посетили смо породицу Николић, и видели интересантне кућне љубимце. Деца су почела да причају о својим кућним љубимцима и тако смо се договорили да покренемо пројекат МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ Дошла сам на идеју да свог кућног љубимца донесем у вртић. Деца су се заинтересовала: Где живе папагаји? Да ли их има у природи? Да ли могу само да брину о себи, или им треба помоћ човека. Послала сам писмо родитељима Девојчица Х.М. предложила је да заједно гледамо филм о папагајима ПЛАВА ПТИЦА који је гледала заједно са родитељима. Мапа нам је помогла да видимо где живе папагаји. Од различитих материјала правили смо кавез за птице, хранилице, папагаје. Заједно смо правили почетни пано. Посетили смо сеоска домаћинства и разгледали њихове кућне љубимце. Приликом посете породице Стојиљковић билже смо се упознали са расом пса Шар планинац. Тадијин тата изврстан познавалац ове расе пса говорио је деци они су га слишали и постављали питања. Деца су заједно са родитељима истраживали о раси пса по избору и после то причали другарима.Овом приликом упознали смо многе расе пса. Девојчица С.С. и дечак В.М. доносили су своје љубимце у вртић. Вајали смо љубимце од пластелина и глинамола, правили смо поводац за пса. Деца су доносила плишане играчке и играли се с њима. Деца су уз помоћ родитеља правила кућицу за пса. Девојчица М.С. изразила је жељу да се ближе упознамо са њеним кућним љубимцем – МАЦА. Заједно са деда Мразем затворили смо, прославили и испратили пројекат МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ.

Прича о пројекту „ ,Моје тело “ „Шта све може моје тело?“ Васпитна група: група у години пред полазак у школу „Вилинград“ Доња Расовача Васпитач: Горица Ранчић Време трајања пројекта: 13.01.2022.-12.05.2013. За време јутарњих вежби деца су разговарала о значају вежбања за раст и развој тела како би привукли млађе другаре али их је привикло Викторово пуцкетање прстима. Сви су се питали шта се то дешава са коштицама испод коже. Зачудно им је било то ломљење прстију. Н.З. са чуђењем пита “Да ли га то боли васпитачице?” Мој одговор је био “Не, не знам нисам рентген, питајте њега”. В.М. је одговорио “Не, тако сам навикао”. Сви су показали интересовање…. Т.П. “То није здраво!” Н.С. “То ме јежи!”, А.М. “Кад бисмо могли да видимо шта је унутра !”, Н.З. “Другари можемо да узмемо енциклопедију, тамо има све!”. Уследило је листање енциклопедија. Дечје интересовање смо продубили доношењем рендгенског снимка и енциклопедије од стране Н.З. На изненађење свих нас провокацију су пронашла деца у сарадњи са својим родитељима. А.М. је од ролни папира направио “костурка” уз помоћ маме, а Н.З. је донела постер “Људско тело” и рендгенски снимак . Ђ.М. је од ролни папира направио људско тело уз помоћ тате. Т.П. је уз помоћ маме направила костурка од штапића за уши, што значи провокацију су сами пронашли а додатно су их инспирисали (модели) реквизити из биолошког кабинета Југбогдановачке школе које је позајмила васпитачица Сандра. Видевши моделе срца, мозга, бубрега на полици деца су показала велико интересовање. Уследила су многобројна питања … “Зашто је овакав мозак, да ли то стварно овако изгледа?” Н.З. “Шта мозак ради док спавамо?” Т.П “Мени ово не личи на срце!” А.М. “Где овде тече крв?” А.С. Показало се да је њихово знање површно те смо се договорили да започнемо заједнички истраживачки пројекат и сазнамо што више о свом телу, како функционишу унутрашњи и спољашњи органи и шта утиче на раст и развој. Провокација је прихваћена од стране деце, наше истраживање почиње слањем пројектног писма родитељима. Родитељи су нам били од велике помоћи у истраживању. Уважили смо предлоге родитеља како и своје идеје, “Како можемо да сазнамо што више о нашем телу?” . Почели смо од беба, деца су постављала питања и тражила одговоре на иста …”Како су дошли на свет?”, “Како су се родили?”, “Како су дисали?”…… У току истраживања користили смо интернет, енциклопедије, књиге, часописе, сликовнице, 3д књиге о нашем телу. Организоване су разноврсне активности, ослушкивала сам шта деца знају о људском телу и шта желе да науче и које целине желе да формирају. Најпре је формирана просторна целина “Ординација лекара”, у којој су деца одмах почела да се играју. Деца су одмах почела да је користе… Т.П. “Црвено вам је грло, требате сваки дан да долазите да то пратимо!” Н.З. “Шта ћу добити од лекова?” Т.П. “Видећемо, да размислим, температура вам је висока!” И.Д. “Другарица нам је стварно болесна!” Т.П. “Најбоље је дати инекцију!” Т.П. “Ако нећеш милом онда ћеш силом!” И.Д “Нећу ни сируп, одвратан је, имамо га код куће!” Након оформљеног почетног паноа започели смо наше истраживање. Нашег костурка смо правили од теста, васпитачица Сандра је донела тесто. Т.П. је узела друштвену игру, другови су јој се придружили, уследио је разговор, како треба да се укључи мозак? Мозак смо правили од макарона. Учили смо зашто је он најбитније за функционисање нашег тела, како мислимо, које је боје, како изгледа…Такође о другом најважнијем органу, срцу, васпитачица Сандра нам је направила два модела срца које смо заједно бојили. Учили смо рецитације “У срцу моје маме”, “Наше срце наш живот”…“Како дишемо”, уз помоћ направљрних плућа које нам је донео А.М. Радили смо и вежбице “дубоког дисања”, “Колико могу јако да одувам папирић, лоптицу, цевчицу….” Родитељи су нам правили и друге реквизите и моделе, инсталације и слике за наш Пројекат. Овако смо научили “Пут залогаја” што се деци јако допало, куда иде храна коју поједемо, шта се дешава ако не сажваћемо храну довољно, зашто је важно јести здраву храну и разноврсно се хранити?” Уследиле су многобројне активности….. Слагалица „мозгалица“, разноразни огледи у вези хигијене, нпр. „Чист хлеб“, донели смо парчиће хлеба и ставили их у кесу, један хлеб нисмо дирали, други смо додирнули прљавим рукама, трећи нам је „пао“ на под, затим смо оставили да „одстоје“ како би видели шта се то десило хлебићима. Записали смо изјаве деце који су једногласно рекли да ће се хлеб „убуђати и стврднути“, затим смо радили оглед са сапуном и бибером, оглед „Разбежале се бактерије“. Преслушавали смо песмицу „Прљавко“ и играли уз исту. Учили смо „животни пут“ од „бебе до деке/баке“. Обележили смо 8. Март. Свакодневно смо уносили различите материјале најчешће у договору са родитељима. Правили смо „мишићавка“ и учили о важности физичког вежбања. Често смо скакали, провлачили се, правили тактилну стазу и ходали боси, правили полигон са препрекама, трчали, имитирали различите врсте хода.... Причамо о хигијени, учимо о важности одржавања исте. Играмо се и правимо нашу „чаробну сапуницу“. Изводимо вежбице дисања.... Пројекат смо „продубили“ занимањима. Имали смо одличну сарадњу са Локалном заједницом. Посетили смо Дом здравља у Мерошини, фризера, пекара, цвећару, туристичку агенцију где смо „потврдили“ своја знања и умења „ и Шта све може моје тело“.

ОД УЈНЕ ДО КУЈНЕ Васпитач: Мартина Стајић Васпитно образовна група у години пред полазак у школу / полудневни боравак. Васпитна група: „Дуга“ ПУ „Полетарац“ Мерошина. Пројекат „Од ујне до кујне“ развијен је са децеом од 17.10.2022, године до 27.01.2023. године. Повод за пројекат настао је од стране Луке Јовановића који је доласком у предшколско причао о томе како је његова ујна учествовала у емисији „Кухиња мога краја“. Као провокацију донела сма кецељу. Деца су од куће донела кецеље и свакодневно су нешто спр емала. „Ја радим у болници, спремам за болесне супу, воће, поврће. Кад је неко болестан једе воће и поврће“, рекао је Данило. Са родитељима смо правили кухињске елементе од картона. Сазнали смо помоћу чега раде кухињски елементи и чему служе. Пошто је било време зимнице причали смо о томе шта је то зимница, од чега настаје? Одлучили смо да идемо у посету код Даријине маме која је припремала паприку за ајвар. „Ми кући печемо паприку и од те паприке, када је ољуштимо, настаје ајвар“, рекла је Дарија. Од пластелина смо вајали воће и поврће. Уочавали смо разлику између воћа и поврћа и разговарали о томе зашто нам је воће и поврће важно. Можемо да спремамо зимницу за Деда Мраза, рекао је Лука. Одлучили смо да спремамо зимницу за Деда Мраза. Од колаж папира су деца сецкала разно воће и поврће и лепили на папиру у облику тегле. „Можемо да направимо и сок за Деда Мраза. Вероватно ће бити жедан када дође. За новогодишње празнике одлучили смо да правимо разне колачиће. Правили смо наше колачиће од глине. Деца су са родитељима код куће правила јестиве украсе за јелку. „Наша јелка је слатка јелка, рекао је Данило. Ишли смо у комшилук како бисмо правили колачиће за Деда Мраза. Ближи се празник и слава Свети Сава. Деца су од куће доносила брашно и месила славски колач. Пројекат смо завршили сечењем славског колача и прославом славе Светог Саве.