Вртић Полетарац

Васпитач: Мирјана Јовановић Група деце пред полазак у школу (25) Назив теме: „Зрно“; „Зрно по зрно погача“ Идеја за провокацију јавила се још крајем лeта по доласку са годишњег одмора, сви су приметили да је поред направљене чесме у дворишту вртића никао кукуруз. Повод за отварање пројекта је био боравак деце која су уочила кукуруз код чесме, опипавали су кукуруз, листове, одакле је никао, шта се десило, зашто је баш ту и на крају смо дошли до тога да радимо пројекат „Зрно“. Уношењем стабљике кукуруза (шушке), класа, зрна, разних житарица, заинтересовала сам децу да даље истражујемо. Од разног зрневља заједно смо осликавали слику по свом избору. Шаљем писмо родитељима да радимо пројекат „Зрно“ Игрјући се зрневљем и канапом дошли смо до идеје да радимо скуп. У договору са децом и родитељима деца су од куће донела зрневље и заједно смо засадили житарице где смо сви заједно пратили њихов раст. Разговарала сам са родитељима да ли могу у договору са својом децом да одраде слику са зрневљем по њиховом избору. Деца су код куће са родитељима од разног зрневља лепила прво слово свог имена, ликове из цртаћа, цвеће, дрвеће, сунце. Стефан, чији је тата проф географије, урадио је карту Света. Да би што више сазнали о житарицама посетили смо Народну библиотеку где су нам понудили књиге и енциклопедије које су нам помогле у даљем истраживању. Деца су показала интересовање за књиге, а нарочито бајке. Пажљиво су слушали бајку Принцеза на зрну грашка. Сетили смо се шта то беше Бајка? И шта је грашак? (зрно). Исцртавањем затворених, отворених, правих, кривих линија, деца су разним зрневљњм правила слике. У присуству родитеља заједно са васпитачима мешовитих в.г. радили смо на уређењу дворишта. Правили кућу од кукурузовине, сензорну стазу од разних материјала међу којима је и класинка кукуруза. Деца су ту прилику искористила да покажу родитељима шта је све никло у чашама које су засадили на почетку пројекта. На крају акције родитељи су добили похвалницу као подстицај за даље учествовање у нашим заједничким акцијама. Уношењем контура од тоалет папира правили смо сталак за оловке користећи разно зрневље. У разговору са децом да можемо од кукуруза- кокичара да добијемо кокице дошли смо на идеју да кокамо кокице у кухињи вртића. Идеју смо реализовали, кокице су биле укусне, а деца срећна. На иницијативу деце да пластелином истражују шта све могу на ову тему да вајају, било је разних идеја, клип кукуруза, ...... дечак В.Т. вајао је млин. У часопису „Мали Витез“ пронашли смо веверицу, секли, лепили, бојили. Истраживали смо њен живот на дрвету, чиме се храни, шта по њиховом мишљењу највише воли да једе Заједно са психологом деца су исцртала мапу где су били, и где би волели да иду. Неко од деце на мапи је уцртао продавницу здраве хране, тако да смо одмах организовали посету. Продавачица нам је испричала шта све од зрневља има у радњи, за неко зрневље деца су први пут чула, неку децу мучили су називи појединог зрневља, тако да смо имали и говорну вежбу. Приближавала нам се Нова Године и долазак Деда Мраза, са децом из мешовите групе организовали смо прављење украса за јелку од кутијица, шишарки и зрневља. Уношење ваге била је нова провокација, деца су мерила зрневље и друге предмете из наше собе, уочавали су шта је лакше, а шта теже. Деца знају да се хлеб добија од пшенице, сад их је интересовало какво се брашно добија ако се самеље кукуруз и какав је хлеб од тог брашна. У кухињи смо од кукурузног брашна пекли проју коју су деца касније и појела. Разговарали смо о укусу и оштрини кукурузног брашна. Деца су у договору са родитељима донела рецепт онога што највише воле да једу, а нека деца су донела и своју омиљену посластицу. У просторијама вртића деца гледала представу „Деда Мраз и зечићи“ У новогодишњем духу правили смо и честитке једни за друге. Деца су учествовала у уређењу просторија за доделу новогодишњих пакетића. У знак захвалности што долази Деда Мраз и доноси пакетиће, деца су научила пар стихова и кореографију за омиљене новогодишње песме. Затварање пројекта протекло је тако што смо пекли ролнице са вишњом (избор деце) и сећали се о чему смо све говорили током овог пројекта. Користили смо процесни пано и мапу коју су деца цртала.

ВГ ,,Твити’’ Место: Крајковац Узраст деце: 5 И 6 година Васпитач: Славица Сибиновић ЈА НА СЦЕНИ У насем селу је одржана пројекција филма ,,Анатема”, аутора учитеља Микице Кулића. Тај филм је изазвао велику пазњу И интересовање местана И деце. Глумци у филму су управо наси другари, деца из сколе. Отуда велико интересовање деце из насе васпитне групе за сцену, глуму И како је то бити на сцени. Као провокацију, одводим децу у Дом културе у Кованлуку. Дом културе поседује сцену, позорницу. Деца испитују сцену. Ста је на сцени, иза сцене, седе на месту публике. Показују интересовање, прија им пазња док несто изводе на сцени. Ту су у И наси другари из ВГ,,Пчелица”. Заједно наступамо, представљамо се песмом, игром, скечевима. Једни смо другима публика И подршка. То нам је био добар показатељ да се требамо позабавити сценом И покренути пројекат под тим називом. Настављмо са активностима везаним за сцену И наступима на сцени. Представљам деци гињол лутку И изводим шаљиву представу. Деца показују велико интересовање. Овај пут на другачијој сцени, мањој сцени, у нашем вртицу. Пишемо писмо родитељима, позивамо их на сарадњу. Позивамо их да истражују са нама, да предлажу, да помажу, да наступају…позивамо их да нам се придруже. Такодје крећемо полако са формирањем почетног паноа. Кроз слободну игру, располозивим ресурсима, формирали смо сами сцену и у двористу вртица. То нам је дало идеју да позовемо родитеље И да заједно направимо јос бољу сцену од ове наше. Коју моземо користити заједно са другарима из школе. Родитељи су се одазвали позиву. Врло брзо смо И испробали нашу ново направљену сцену. И то, приликом посете Маје Радоман Цветићанин и представника Народне библиотеке. Били смо на сцени И први пут глумили пред нама непознатим људима, ново искуство за нас. Ту су били И наши другари из школе са којима се одлично дружимо И сарађујемо. У наше ,,сценирање’’ убацили смо И костиме. То је код деце изазвало још веће интересовање за сцену али И за сам тај део да они буду на сцени И да глуме. Па смо донели одлуку да назив нашег пројекта променимо. Уместо ,,Сцена’’, назваћемо га ,,Ја на сцени’’. Сваки пут када наше представљање на сцени допинумо костимима, деца врло позитивно реагују. Тако је Е.С. изјавила: ,,Васпитачице, ово ми је најсрећнији дан у вртићу, обожавам да глумимо”. В.Р. је рекла:,, Сликај ме васпитачице, пошаљи мојој мами, желим да ме види у костиму”. Научили смо да нису само глумци заслужни за све што се дешава на сцени. Научили смо ко је све И иза сцене. Ту су тон мајстори, мајстори светла, кројачи, сценографи И још много неопходних људи да би се једна представа одржала . Све то смо учили из књига које смо узели из библиотеке, а планирамо И да посетимо позориште И све то видимо уживо. До тада направили смо сцену у радној соби, сценске завесе И покушали да се ставимо у улогу шаптача, сниматеља… Научили смо да је за сваку представу на сцени неопходна И сценографија. Пробали смо да будемо И сценографи. Научили смо да постоје разне врсте сценског натупа. Да се на сценама не одрзавају само дечије представе. Већ И балет, пантомиме, наступи оперских певача… У томе су нам пуно помогле информације са интернета. Приметили смо да је у дечијим представама много различитих лутака. Истражили смо И научили да постоје: марионете, лутке на штапу, гињол лутке…Пробали смо да направимо неке од њих. Затим смо позвали родитеље на дружење, да заједницким снагама правимо лутке на штапу које моземо користити кроз пројекат. Све те лутке су нам користиле касније, биле су на сцени, правили смо им дворце, мењали хаљине. Све то нас је водило И у истразивање неких других ствари.Запитали смо се на пример, од чега је принцезин дворац, да ли је камење у облику коцке, тражили смо разлику измедју коцке И квадра, запитали се како реагују глина а како пластелин на собној температури…? Кроз игру смо истразивали И учили. На свакој сцени има много костима, научили смо да те костиме шију кројачи, смишљају их костимографи.Током пројекта И ми смо правили костиме али најчешће од папира или од разних природних материјала. Међутим, једнога дана били смо прави кројачи И шили на правој шиваћој машини И тако направили костим вештице. Током целог пројекта интензивно смо се друзили са ВГ,,Пчелице’’, са њима смо измедју осталог два пута ишли у природу. Једном смо шетали обронцима Малог Јастребца, други пут смо посетили Крајковачко језеро. Током тих дружења покушавали смо да истражимо да ли моземо да имамо сцену у природи, И истразивали смо ста све моземо ставити у теглу у складу са пројектом друге групе. Било је ту доста запитаности, зачудности, дивног дружења а и заљубљивања. Посетили смо И породицу Стаменковић И видели необицан аутомобил који такодје мозе бити део сцене. Замислили смо да смо на сцени И да се возимо великом брзином. Током пројекта на нашој сцени извели смо многе бајке. На идеју наше другарице, одлуцили смо да једну бајку И илуструјемо. Д.Ј. је рекла:,,Волела бих да ми нацртамо сцене из бајке, онако како их ми замисљамо док слушамо”. Покушали смо да направимо И најмању сцену у вртицу, направили смо И марионете за ту сцену. Уз помоц марионета смо везбали моторику И ускладјивали кретање ,,коза” на сцени. И уједно се лудо забављали. Посто смо назив пројекта променили у ,,Ја на сцени’’ хтели смо родитељима да се представимо на нашој сцени. Представили смо им се традиционалним песмама И игром обучени у народну ношњу. Схватили смо да сцена није само за песму, игру И глуму. На нашој сцени смо организовали И квиз. Медаље смо сами правили. Такмичили смо се са другарима из групе,,Пчелица’’. Како су нам се приблизавали новогодишњи празници кренули смо нашу сцену да обогаћујемо новогодишњом сценографијом. Сви смо учествовали сем једног друга који је рекао да жели само да посматра. Били смо јако задовољи како је све испало И како је изгледала наша сцена када нам је дошао Деда Мраз. Родитељи су нам се придрузили у уредјењу сценографије И направили делове исте од природних материјала. Наши панои су се све више попуњавали, процесни пано је био скоро попуњен. Пред саму Нову годину, организовали смо фотографисање као прави глумци, деца су са задовољством позирала. Осећали су се као праве мале звезде. Пројекат смо прославили И завршили га одласком у Луткарско позориште. Заједно са родитељима смо гледали представу ,, Била једном једна зима”. Реакције деце И родитеља су биле врло позитивне. Видели смо како изгледа права позорница. Деци је поред саме представе био интересантан ефекат појачавања И смањивања светла у сали. К. С. је рекла:,, Када појачају светла, мени се чини да ми придју ближе И да гласније говоре”. Након представе смо се сликали са глумцима И могли смо да им видимо костиме изблиза. Све у свему, један интересантан завршетак нашег малог путовања кроз пројекат.

Васпитна група: Пепељуга, мешовита група деце од 3 до 5,5година Број деце: 23 Васпитач: Данијела Илић Тема: „Дрво“ Од дрвета до... биљке,полице, играчке, Деда Мраза Током месеца септембра већину времена проводили смо у дворишту, шетњама, школском игралишту. Деца су желела да грле дрвеће, скачу како би дохватили гране, скривају се иза дрвећа. Свака шетња завршавала се тако што смо у вртић доносили гранчице, шишарке, лишће. Дечак Н.Ф. показао је деци како уме да се попне на дрво, бодрио је осталу децу да покушају. Девојчица Н.М. показала је да уме да се љуља на грани дрвета. Заинтересованост деце се проширила, почели су да постављају разна питања везана за дрвеће: Зашто нека кора „боцка“, а нека не? Зашто испод неког дрвета има лишћа, а испод неког не? Шта је лепљиво на кори дрвета? Повод да наша тема буде везана за дрвеће био је свима јасан, остало је да се провокацијом усмеримо шта ћемо тачно везано за дрво истраживати. Унела сам велику грану у радну собу, чекала сам питања везана за њу. Сви су одреаговали, приметили је и коментарисали. Та грана није била мој случајни избор, она је имала своју причу дан пре него што сам је унела. Дечија питања била су везана и за причу и за грану. Прве смернице биле су да је грана део дрвета, дрво расте, значи то је биљка. Крећемо одатле, дрво као биљка. Дрво као... биљка,... наставак ће бити у зависности од интересовања деце. Да би стекла први увид за шта су све заинтересовани, разговарали смо шта све виде у радној соби од дрвета, да ли знају неког ко прави нешто од дрвета. Покушали смо да током игре користе само играчке од дрвета. Изјаве деце: Нина: Иза дрвета можемо да се сакријемо. Милица: Дрво може да служи за љуљање. Мијат: Зашто је са дрвета пало лишће? Послали смо родитељима писмо о ономе шта смо радили и шта је изазвало нашу заинтересованост. Као и наслов наше теме коју ћемо допуњавати у зависности од дечијег интересовања, али и предлога родитеља. Заједно смо направили почетни пано, користили смо фотографије које су деца пронашла током истраживања у часописима, материјала који су нам родитељи послали. Окачили смо и табелу ЗЖН. Разговарали смо о деловима дрвета, како расте, чиме се држи и зашто не падаи опнашали га деловима тела. Дошли смо до заједничког закључка да су наша стопала корен, тело стабло а руке гране. Уместо дрвета са кореном, унела сам им неку врсту траве коју смо посматрали и разгледали делове, упоређивали са дрветом. Деца су упозната да дрвеће не треба „много“ сећи, већ садити. Слушали смо песму Засади дрво која се деци веома допала, стално су је певушили и желели да слушају. Мијатова мама нам је послала идеју,са којом су се остале маме сложиле и помогле у реализацији. Дрво од картона и лишћа. Били смо на излету до Облачинског језера, где су деца упоређивала коре дрвета, лишће, сакупљали кеснтен, шишарке, жир који смо користили у даљем раду. Бацали су лишће, котрљали се по лишћу, издалека видели веверицу која је била повод за каснију причу. Са нама је тог дана била ујна једног дечака. Процесни пано настао је заједничким радом деце и васпитача. Фотографије продукта у настајању, готивих продуката,као и првих посета одштампала сам на папиру, деца су сецкала, заједно смо лепили и писали где смо то били, неке изјаве и коментаре. Како је пројекат текао пано се проширивао. Инспирисани причом о веверицама, подељени у 2 групе,правили су од понуђеног материјала где би то могле веверице да живе и са ким. Имали су мноштво идеја па смо игру проширили и градили нову кућу за породицу веверица. Разгледајући шта смо све донели са излета и какви су коментари деце били, следеће о чему смо говорили било је листопадно и зимзелено дрвеће. Ови изрази „мучили“ су млађу децу. Кроз игру у дворишту и са прикупљеним материјалима правили смо ове разлике. Прикупљене материјале свакодневно смо комбиновали и кроз игру долазили до нових знања. Развијали смо моторику и машту правећи дрво, које смо касније искористили за персонализованост појединца и групе. Били смо у посети породице наше другарице Магдалене, видели део производње намештаја, уживали у направљеном намештају, трудили се да помогнемо мајсторима. Након посете у вртић смо донели делове шпер плоча разних величина и облика, што је код деце изазвало интересовање да наставе са њима да манипулишу и развијају машту. Лепо време користили смо за шетње и наставили да прикупљамо лишће које су деца пресовала, отискивала свећом, бојили прстићима, гледали текстуру на светлећем столу. Направили смо још једно дрво од отисака наших шака и украсили врата собе. Посетили смо и столарску радњу деке наших другара Н.М. и Н.Ф. показали су нам као они обрађују дрво, како секу даске, које све алате користе. Деца су се обрадова цртању по даскама, бушењу рупа, шмирглању. Сазнали смо да је столарски занат веома стар. Изјаве након посете: „По дрвету се пише посебним оловкама, зову се столарске и пљоснате су.“ „ Дали су нам нешто за дрво, држиш га као сапун и трљаш“ (Милица наставља објашњење, „То се зове шмиргла, она скида кад је дрво прљаво и кад боцка“). „Пинокио је од дрвета.“ Посетили смо Народну библиотеку и тражили књиге о дрвећу, бајку Пинокио. Деца су се сетила цртаног филма о човеку са мачком који има радионицу у којој прави предмете од разних материјала и дрвета. Чули смо причу о Робин Худу који се крио у чаробној шуми. Деца су пренела своје утиске и у договору са родитељима донели омиљене сликовнице, књиге којима смо употпунили нашу литерарну целину. Инспирисани бајком Пинокио родитељи су предложили да направе од дрвета неке „играчке“. Биле су то разне животиње, један Снешко који су красили ходник вртића као и нашу собу. Деца су дошла на идеју да ставимо нешто бело „као“ снег и направе ограду за њихове љубимце. Деца су на креативан начин приказала утиске бајке Робин Худ. Кроз игру, машту, заједништво људи и животиње који су складно живели у чаробној шуми. Од грана које смо раније скупили и донели направили смо наше породично стабло. Родитељи су послали фотографије,а деца учествовала у изради. Организовали смо заједничку акцију уређења дворишта, родитељи, деца, васпитачи,локална заједница. Ближили су се новогодишњи празници, сви смо имали нове идеје, предлоге. Деца су говорила како немамо јелку, шта ћемо да китимо, од чега да правимо украсе. Родитељи су обавештени у ком правцу иде наше истраживање и убрзо су стигли предлози. Прво су нам обезбедили нови пањ, дошао је тата М.М. који је донео грану и причврстио је за пањ. Имали смо наше новогодишње дрво, наше вредне руке направиле су украсе, укључиле су се и маме. Разговор је даље текао да ли и они имају дрво које ките за Нову Годину, какво је то дрво, где су га набавили, да ли је то биљка или не? Како би смо дошли до нових одговора везаних за јелке, где оне расту, како се гаје..отишли смо до расадника ЈКП „Медијана“. Деца су разгледала хале за узгајање цвећа, сазнали смо да постоји соба тишине где је семе из ког треба да никне нова биљка, видели како се то семе ставља у мале контејнере, разгледали разне биљке, собно цвеће, били на њиви где су јелке. Да би једна јелка била спремна да напусти расадник и нађе свог власника треба јој око 5 до 6година. Деца су добила на поклон саксију љубичица, а наша група јелку коју смо засадили у дворишту. На овом путовању пратили су нас родитељи деце. Деца су била очарана посетом, стално су говорили о цвећу и јелкама, тако да смо у договору са родитељима који су донели исечене јелке од картона, различитих величина и облика направили сензорне јелке. Користили смо разне материјале које имамо у радној соби. Избор материјала зависио је од маште деце. Ове јелке красе ходник вртића и деца их радо показују родитељима. Мама С.Л.направила нам је јелку са украсима за уметање, коју су деца често користила у игри. Заједно са другарима из групе на целодневном боравку ређали смо кутије и формирали њихову јелку од кутија. Тако су настале игре на тему високо – ниско, горе -доле. Направили смо поштанско сандуче за новогодишње честитке, послали писмо Деда Мразу у нади да ће нам одговорити. Деца су била одушевљена кад је писмо „стигло“ као и сама најава да декица стиже. Са пуно еуфорије сређивали смо собу, правили медењаке,честитке, певали новогодишње песме. Народна библиотека организовала нам је у просторијама вртића луткарску представу „Деда Мраз и зечићи“, а неколико дана након тога стигао нам је и Деда Мраз са пакетићима. На крају пројекта гледали смо презентацију онога шта смо све радили и где смо били током пројекта „Дрво“. Деца су слике проналазила и на процесном паноу.

Vaspitac: Jelic Tijana PU “Poletarac” Merosina V.g. “Zvoncici”, Balajnac Projekat “Sesir” razvijan je sa decom od 10.10.2022. do 20.12.2022. Priprema za maskembal, razgovor ko ce se u sta maskirati, igra uloge I pravljenje raznih sesira od papira poput vilenjaka, vestica, gusara,bio je povod da zapocnemo sa istrazivanjem sesira. Koje vrste postoje, ko sve nosi sesire, od cega se mogu napraviti su neka od decijih pitanja koja su u pocetku postavljala. Kao pocetnu provokaciju sam unela razne vrste realnih sesira i nekoliko fotografija sa sesirima. Interessovanje je odmah krenulo, razne uloge su bile organizo-vane medju decom. Zatim smo krenuli zajedno u istrazivanje kako da napravimo sesir. Saznali smo na internetu kako da napravimo cilindricne sesire. Kako je uveliko jesen I pregrst jesenjih plodova oko nas deca su igrajuci se stalno u dvoristu vrtica unela opalo lisce u sobu I htela da nesto naprave od njega. Dogovorili smo se da organizujemo Jesenju sesirijadu, da donesu u vrticu razne jesenje plodove poput kukuruza, zireva, sisarki, lesnika I raznih plodova koje mogu naci. Tako smo i obavestili roditelje da pocinjemo sa projektom Sesir i da su nam za pocetak potrebni jesenji plodovi. Zatim su od ostataka materijala I zrnevlja pozeleli da nesto prave pa su ih lepili u obliku sesira. Kako nismo imali dovoljno mesta da smestimo sve napravljene sesire ,setili smo se da napravimo jedan stalak za sesire i dosli na ideju da nadjemo odgovarajucu granu drveta i posudu u kojoj cemo staviti zemlju ili pesak. Na internetu sam pronasla Pricu o jesenjem sesiru koju su deca nakon mog citanja htela da dramatizuju, pa su na pozornici uzimala razne napravljene sesire i pricali neki jesenju a neki svoju pricu. Kod pojedine dece ova aktivnost se cesto provlacila tokom projekta. Pravili smo i rodjendanske sesirice umesto досадашњих честитки. Zatim smo hteli da saznamo nesto vise o sesirima i otisli do biblioteke u skoli u Balajncu. Deci je tamo privukla paznju knjiga o gusarima pa je nakon posete Jakov sebe maskirao u gusara. Istrazivali smo na internetu kako da napravimo gusarski sesir I pronasli origami tehniku koja je zaintrigirala decu i pokusali da ga napravimo. “Koja je razlika izmedju gusara I pirata?”,bilo je jedno od decijih pitanja pa smo odgovor potrazili na internetu. Dobili smo i skicu za izradu piratskog broda i deca su bila zainteresovana da ga napravimo. Bojili su, seckali, uklapali i uspeli da naprave dvodimenzionalni brod. Dugo je trajalo interesovanje I i igra gusara na brodu. Deca su se zatim setila sesira za vestice koga je Sara nosila na maskenbalu , jer je jedno dete spomenulo Noc vestica, pa smo pravili sesire za vestice. Na predlog jednog roditelja smo napravili igru memorije-sesiric od kartona i cepova sa elementima bundeve sa kojom su se deca igrala tokom citavog trajanja projekta. Krenuli smo sa istrazivanjem gde sve mozemo pronaci sesire. Deca su najpe svuda po sobi trazila, a zatim smo i krenuli malo u obliznju setnju. Na ulici smo sreli coveka koji je nosio sesir na glavi i deca ga upitala odakle mu taj sesir. Deci je odgovorio da ga je kupilo u prodavnici. Kako deca znaju da postoji jedna prodavnica tj. butik u selu odmah su reagovali da bi mogli da odemo I pogledamo da li tamo ima sesira. Dogovorili smo se da sutradan odemo I mi do prodavnice. Tamo nas je prodavacica ljubazno docekala I iznela sve vrste sesira koje ima na prodaji. Davala je deci da ih isprobaju, govorila kako se zovu i na kraju nam poklonila jedan vojnicki I jedan slameni sesir. Po vratku u vrtic deca su se igrala s njima a jedna devojcica je dala predlog kako i mi mozemo da napravimo jedan sesir od slame jer oni kuci imaju slamu. Evo pokusaja, deci je bilo upocetku zanimljivo ali ih malo bockala slama tokom provlacenja na sesiru koji smo oblikovali od mreze. Pokusavala sam izvesno vreme da pronadjem u okruzenju sesirdjuju ali nije bilo uspesno, ovih zanatlija skoro da nema vise nigde. Tako da smo o samom radu, materijalu koji koristi i sam proces kako se dolazi do jednog sesira posmatrali preko televizora tj sajta. Nakon prezentacije Tadija je uzeo plastelin i napravio ruski sesir –muskovnjaku, koju je sesirdzija predstavio u prezentaciji svog zanata. Nikolija je sutradan donela masinu za sivenje -igracku da bi skrojila sesir. Zatim su jos neka deca htela da vajaju sesire od plastelina, nabavili smo i glinu i od gline oblikovali sesire a potom ih bojili temperama i evo nasih radova: Inspirisani sajtom sesirdjije razmisljali smo koje vrste sesira jos postoje pa smo u sklopu cilindricnih sesira pronasli madjionicarski sesir i sesir za klovnove. Jedna devojcica j donela madjionarski set ali nam je nedostajao sesir pa smo ga i napravili. Deca su zatim naucila i neke madjionicarske trikove, pokazivala ih kuci roditeljima i dolazila u vrtic s nekim novim trikovima koje su naucila od svojih roditelja. Zatim smo sesir za klovna napravili tako sto smo seckali i lepili geomestrijske oblike po njemu- krugove, kvadrate i trouglove. A onda i zonglirali lopticama I igrali se jos puno improvizovanih igara. Druzili smo se i sa predskolcima kojima su bili ineresantni nasi sesiri pa smo napravili sesirijadu svi zajedno kroz skolu, otisli do uciteljice predstavili djacima nase sesire i isitrazivali kod njih sta oni znaju i mogu da nam ponude vezano za temu. Jedna devojcica je donela u vrtic pcelaski sesir koji je videla kod svog dede koji cuva pcele. “I moj tata ima takav sesir I odelo ima, takodje je I on pcelar”-rekao je Tadijai prodruzio se igri. Svima je bio zanimljiv sesir zbog mreze verovatno pa su krenuli da prave med cepkajuci zute papiririce i da presipaju po posudama. Interesovanje se javilo pa sam sutradan donela kutiju od jaja da napravimo ramove i sace, a deci rekla da ponesu jaja (kinder) i od njih napravimo pcelice. Saznali smo ponesto i o pcelarima. Deci su stalno bili dostupni sesiri koje su donosili od kuce, i one koje smo npravili u vrticu, te su se cesto igrali razne igre uloge, napravili su porodavnicu, krojacnicu , izlagali su sesire na razne nacine, prodavali , krojili ,kupovali… Dok smo u Enciklpediji istrazivali o sesirima, naisli smo na razne kuture sveta u kojima se spominju Sombrero sesiri sto je zbunilo decu jer im je naziv bio cudan. Saznali smo da ih nose Meksikanci na raznim manifestacijama i da bez njih nema meksicke zabave. Slusali smo malo meksicku muziku i paravili sombrero sesire. Pricajuci o raznim kuturama devojcica je predlozila kako bi mogli da napravimo nas vrticki sesir, pa smo na predlog dece kako bi to moglo izgledati otiskivali sake i prstice i tako napravili “vrticki sesir” kako su ga deca nazvala. Za zatvaranje projekta smo pozvali roditelje u vrtic i predstavili sve nase produkte rada,organizovali sesirijadu- deca su setala i pokazivala sve napravljene sesire, pricala o njima, predstavili sta smo sve saznali tokom istrazivanja. Za zavrsetak smo napravili od sesira jelku i novogodisnji sesir u susret Novogodisnjim praznicima.

Шта то вири изнад земље“ в/г „Колибри“ Група пред полазак у школу Баличевац Школска 2022/2023 Васпитач: Сашка Радовановић Пројекат „Шта то вири изнад земље“реализовала сам са децом у периоду од 13.03.2023.год.до 20.06.2023.год. Посматрајући децу током игре у соби и на отвореном простору,уочила сам да деца стално говоре о цвећу,о томе како је оно изашло из земље,као и како то да су мрави изашли из земље а не цвтају... Вук.Р.је често причао како се у његовом дворишту поред капије појавила висибаба,а напољу је хладно па чак и снега има. То нам је дало идеју и био повод да покренемо пројекат:“Шта то вири изнад земље“. Повод за покретање пројекта је била честа шетња по дворишту вртића и школе. Као провокацију за истраживање унела сам цвеће,разне апликације цвећа,земљу у кесама,разносемење,зрневље.. Деца су пришла до цвећа и разгледала,отварала кесе затим постављала разна питања: Војин: Ко је донео ово цвеће? Вук: Како је ово цвеће доспело овде? Хелена: Где му је корен? Неда: Како је и даље свежа а није у земљи? Вељко: Зашто му је овако спуштен цвет? Маша: Зашто нема других цветова? Нина: Одакле оно кад је хладно? Писмом сам обавестилиа родитеље и позвала их да нам се придруже у даљем истраживању. Заједно смо радили почетни пано. Разговарали уз помоћ слика о годишњем добу,цвећу...Па су уследила питања: Виктор: А када падне ноћ,шта раде биљке? Вук: Оне спавају? Хелена: Исто као и ми. Уз помоћ приче у слици ми смо наставили причу о цвећу,у ком годишњем добу оно цвета,расте... Деца су са својим родитељима посадила шта су желела и имала код куће,како би пратили раст и развој биљака. Деца су желела да праве цветове, па смо правили цветиће од папира и цевчица „кукурег“ и „ зумбул“. Истраживали смо да ли може успети биљка када је у кеси или када је на мокром убрусу у тегли... Сазнали смо шта је све потребно биљкама да порасту,каквог су мириса... Уочили смо развој биљака. Деца су се бринула о биљкама. Обликовали смо цвет од пластелина,правили смо мозаик од колажа,уз помоћ штапића за уши и флашица за воду сликали смо пролећно дрво,од креп папира украсили смо вазу.Посетили смо цвећару у Мерошини, библиотеку, расадник цвећа у Александрову. На иницијативу деце упознали смо се са причама „Цвеће мале Иде“ и „Три пролећна цвета“. Деца су драматизовала и илустровала приче. Маша,Нина,Хелена,и Нађа обожавају да играју коло па смо играли „Пролећно коло“. Са децом смо ишли у куповину цвећа како би нашу башту улепшали. Пратили смо раст биљака и садили цвеће са родитељима. Деца су причала како су са родитељима садила боб,црни лук,бели лук,грашак,кромпир...Рекли су да и то вири из земље и да би желели да сазнају нешто више о томе,изразили су жељу да посадимо башту – раног поврћа.Тако да се наше истраживање са цвећа проширило на рано поврће.Са децом смо отишли код Сариних родитеља који су тог дана радили у башту па смо сви заједно сазнали како се припрема башта за садњу а потом и како се сади... Вајали смо рано поврће од пластелина,сликали смо рано поврће,правили маске од картона и певали песму поврћијада – Миња Субота,играли се колажом... Играли смо игру „Чаробна торба“,након тога смо правили салату од поврћа и дегустирали је. Дегустација раног поврћа нас је навела на дегустацију раног воћа па смо наше истраживање проширили на рано воће.Деца су донела јагоде па смо их дегустирали потом су изразили жељу да им причам причу о „Маши и медведу“,затим су деца илустровала причу.Деца су од глинамола вајала трешње и јагоде а касније су их бојила тепером. Уз помоћ воћа и поврћа деца су се упознала са скуповима,а знање о скуповима су допунила радом у часопису. Деца су желела да направимо неки колач од воћа,али пошто немамо где да га испечемо,одлучили смо да направимо воћну салату са шлагом,деца су то назвала „смути челеџ“,били су одушевљени,стављали су воће које желе,а затим то са задовољством дегустирали. Наше истраживање се проширило на инсекте када су девојчице Маша и Хелена донеле инсекте у тегли (лептир,комарац,вилин коњиц) и тако заинтересовале осталу децу.Рекли су да неке бубице такође излазе и вире из земље. За даље упознавање инсеката користили смо часопис Пројекат смо прославили тако што смо родитељима скували чај и док су дегустирали чај гледали су презентацију Затим смо наставили прославу тако што су деца рецитовала, глумила, играла, плесала... Затим сам деци након одгледане приредбе поделила уверења и дипломе о успешној завршеној школској години и дочекала нове другаре.

,,Лопта'' В.г.,,Ципелићи'', Девча, ПУ,,Полетарац''Мерошина Васпитачица: Соња Савић Васпитно-образовна група:група у години пред полазак у школу Пројекат,,Лопта''реализован је у периоду од 10.10. до 28.12.2022.године.Током боравка на отвореном простору , али и у соби, деца су показала велико интересовање за игре лоптом. На отвореном простору играли су фудбал,игру ,,Између две ватре'', шутирали су лопте,бацали и хватали лопте,деца школског узраста су их учила како се игра одбојка...У соби су убацивали лопту у кош,покушавали да лоптом погоде одређени циљ ,убацивали лоптице у пластичну цев,.. Као провокацију за истраживање донела сам лоптицу скочицу и лоптицу за тенис. Ставила сам их поред кутије са лоптама . Деца су почела да истражују од којих материјала су направљене лопте,колико високо одскачу,да их упоређују са лоптама из кутије, ређају по величини. Огњен је узео чуњ и користио га као рекет за ударање лоптице. Из разговора са децом сазнала сам шта знају и шта би хтела да сазнају о лопти. Родитеље смо путем вибер групе обавестили о чему планирамо да истражујемо и позвали их да нам се придруже. Написали смо и писмо родитељима и замолили их да нам помогну да направимо мини голове и кош. Договорили смо се да Миљанин и Огњенов тата направе кош. Кош је већ наредног дана био постављен. Учитељица нам је помогла да исплетемо мрежицу за кош. 0стали родитељи су нам помогли да направимо голове од палета.Показала сам родитељима слике голова које сам пронашла на интернету и договорили смо се како ће наши изгледати. Тате су мериле и секле дашчице од палета,маме помагале, а деца провлачила канап и фарбала стативе. Нестрпљиво су чекали да се осуши фарба, како би могли да играју фудбал. У соби су деца истраживала како се понаша лопта кад је пусте низ тобоган ,а како други предмети.Отискивали су лопту бојом како би разумели разлику између лопте и круга, тј. да је отисак лопте круг. Гледали смо и фудбалску утакмицу Сбија-Камерун и навијали за нашу репрезенацију. Деца су желела да виде како изгледа прави спортски терен, па смо позвали директорку и она се са председником Спортског савеза договорила око датума наше посете. Комбијем смо отишли у Мерошину и посетили балон салу.Био им је занимљив овај простор,велики голови,кош,различите лопте. Деца су мало гледала како голмани тренирају, а онда смо отишли на други крај сале где су деца желела да трче. Затим смо посетили Спортски савез и са председником спортског савеза отишли на игралиште. Председник Спортског савеза им је објаснио која је разлика између стадиона и игралишта,показао им где су трибине, клупе за резервне играче, како фудбалери тренирају,а након ,,тренинга'' деци je поделио медаље. Деца су стално причала о лоптама које смо видели у сали.Пошто их је интересовало како се праве лопте,погледали смо неколико видеа о томе како се прави фудбалска лопта,кошаркашка,лоптица за тенис,али и обична гумена лопта. Испричала сам им како су деца раније правила лопте крпењаче и договорили смо се да свако донесе неколико крпица,па да покушамо и ми да направимо такву лопту. Прочитала сам им причу,,Ко станује у лопти'', након чега су деца илустровала причу на различите начине и уз коришћење различитих материјала. Често се дружимо са другарима из школе када имају часове физичког васпитања.Сада су нас позвали да заједно идемо у шетњу. Деца су приметила ситне плодове поред пута . ,,Погледајте,ово личи на лоптице'' рекла је Милица.Помогла сам им да скупе те ситне плодове и, кад смо се вратили у двориште вртића, договорили смо се да их искористимо за израду ликовног рада. Наредног дана су донели воће и поврће које их подсећа на лопту . Причали смо о томе шта су донели, да ли је воће или поврће, где расте, шта се прави од тих плодова и истакли значај здраве хране. Затим су и од тих плодова желели да ,,нешто направе''. Приметила сам да Александар С. црта планету Земљу. ,,И Земља је као нека лопта у свемиру''каже Александар .,,И друге планете су као лопте, и Сунце и месец''. И остала деца су се укључила у разговор о планетама. О сунчевом систему сам им читала из енциклопедије,а гледали смо и видео о настанку планета. Договорили смо се и направили модел соларног система од пластелина ,тако што је свако направио по једну планету. Стално су узимали глобус и истраживали смо како изгледа планета Земља,шта која боја означава,где се налази наша земља,како се Земља окреће око Сунца и око своје осе. Причали смо и о Сунцу, о његовом значају за живи свет.Истраживали смо од којих боја се састоји светлост. Матија је другарима објашњавао како је са мамом правио лопту од зрневља.Ова идеја се допала деци, па су желели да и она исто раде.Узели су папире у боји на којима сам им нацртала кругове и почели да лепе зрневље. Пошто смо прикупили довољно крпица,направили смо лопту крпењачу,као што смо се раније договорили.Деца су секла крпице, и свако је по мало шио иглом и концем. Кад је лопта била готова, уследило је добацивање лоптом. Деца су бацала лопту у вис и у даљ. Колико је далеко бачена лопта мерили смо педљом,стопалом,кораком и метром. Миљан је донео часопис и рекао,,Васпитачице,прочитај нам ову причу о лопти'''. Наслов приче је био ,,Кликери'', али он је на основу илустрације тако закључио.Након читања приче, разговорали смо о томе да ли су они некад играли кликере.Договорили смо се да донесем кликере и да се играмо.Било им је занимљиво да посматрају шаре унутар кликера и,на њихов предлог,гледали смо видео о томе како се праве кликери.Играли су се кликерима на различите начине, у соби и у дворишту. Од наше установе смо добили нове лопте - лопту за скакање и џак пластичних лоптица. Деца су одмах почела да одвајају лоптице по боји, па сам им понудила обручеве како би направили нешто налик оградици око лоптица и објаснила им да су то сада скупови, а лоптице су елементи скупова.Деца су бројала колико који скуп има елемената,који скуп има више а који мање елемената,формирала нове скупове. Много им се допало скакање на лопти коју су сами напумпали. Ближили су се новогодишњи празници и деца су често питала када ћемо да окитимо јелку. Размишљали смо како можемо да направимо јелку од лоптица. Исекла сам неколико прстенова од картона различитих величина . Деца су их обојила темперама а ја сам их повезала канапом.Затим смо лепили лоптице као украсе.Деца су желела да јелку окачимо на плафон. Богданова мама је предложила да родитељи са децом, код куће, направе украсе од лоптица и да њима украсимо јелку.тим украсима деца су окитила јелку. На крају пројекта позвали смо родитеље у госте.Причали смо им шта смо све урадили у току пројекта и организовали такмичарске игре са лоптама.